Watch videos with subtitles in your language, upload your videos, create your own subtitles! Click here to learn more on "how to Dotsub"

Riddles in Stone - Secret Architecture of Washington

0 (0 Likes / 0 Dislikes)
We are unique nation ... We are a republic like no other. And so this has to be unique. This will be the national capital. Clearly, a lot of designers and arquitects of Washington DC are masons bili masoni. Po�ev�i od samog D�ord�a Va�ingtona koji je bio pokreta�ka sila.'' ''Ja ne verujem da su postojali bilo kakvi tajni planovi ili projekti povezani sa slobodnim zidarima.' ''Va�ington je definitivno bio projektovan u skladu sa masonskim principima. Ulice su tako postavljene, zgrade su tako postavljene.'' ''Zagovornici teorija zavere zagledaju i ispod sopstvenih kreveta tra�e�i dokaze da je postojala neka ogromna zavera...' ''Masoni mogu slobodno da ka�u da oni nisu imali veliki uticaj na izgradnju Va�ingtona, ali ipak - kamen temeljac su postavili masoni.'' ''Mo�ete da vidite da polo�aj ulica u Va�ingtonu gradi simbol petokrake zvezde.'' ''Ne, ne postoje sotonski planovi ili masonski planovi ugra�eni u polo�aj ulica u Va�ingtonu.'' ''Postoji pentagram severno od Bele ku�e.' ''Ali ulice se ne sastaju u stvarnosti, tako da zapravo ne tvore pentagram. To je geometrija, to se doga�a.'' ''Niko ne mo�e da u�ini da se to dogodi slu�ajno.'' ''Protivnici masona �ele da poka�u da je u pitanju nekakva demonska zavera.' ''U pitanju je obo�avanje Vala. U tome je stvar.'' ''To je ono na �emu se masonstvo zasniva - mo� a�daje.'' ''Jednom re�ju -besmislice.' ''Ako �elite da razgovarate o simbolima i njihovom zna�enju, morate da pogledate ko je njihov autor.' ''Kod simbola uvek postoji vi�e nivoa zna�enja. Simboli otkrivaju, a i prikrivaju. Zbog toga se koriste i zato su toliko va�ni. Otkrivaju onima koji imaju o�i da vide i u�i da �uju. Da sam ovo ispri�ao pre 15 godina, mogao sam da budem ubijen.' ''Kad poku�aju da vas ubiju, onda znate da su ozbiljni.' TAJNI PLAN ... UREZAN U KAMENU? ZAGONETKE U KAMENU ZAGONETKE U KAMENU TAJNA ARHITEKTURA VA�INGTONA KUKURUZ, VINO I ULJE Od samog po�etka, projekat izgradnje Va�ingtona bio je izvor nesuglasica i �u�nih rasprava. D�ord� Va�ington, Tomas D�eferson, jedan temperamentni francuski arhitekta, jedan poznati Afro- amerikanac i jedan misteriozni posmatra� pokrenuli su projekat koji �e trajati narednih 150 godina bez primetnih znakova okon�anja rasprave. Ali, osim sukoba koji su postojali na unutra�njem nivou, i sam nacrt grada neprestano se posmatra sa podozrenjem. Skriveni simboli i mitolo�ki dizajn enterijera i fasada vladinih zgrada mnoge je naveo da se zapitaju da li ovaj grad, na neki na�in, odslikava ne�iji tajni program rada. To postaje sve va�nije i va�nije, jer trenutna uloga Amerike na svetskoj pozornici raspiruje plamen sukoba. Budu�i da su Sjedinjene Dr�ave najmo�nija nacija na svetu, mnogi se pitaju �ta to Amerika ho�e i poku�ava. Mo�e li biti da se cilj operacija koje trenutno sprovodi ameri�ka vlada na neki na�in ogleda u izgledu njene prestonice? U centru rasprave nalaze se tajna dru�tva. Od samog nastanka ove nacije, mnogi ameri�ki lideri bili su njihovi �lanovi. Na� trenutni predsednik, D�ord� Bu� mla�i, priznao je svoje �lanstvo u tajanstvenom dru�tvu ''Mrtva�ka glava i kosti''. ''Pripadate tajnom dru�tvu ''Mrtva�ka glava i kosti''?'' ''Toliko je tajno da ne mo�emo da govorimo o njemu.'' ''�ta to zna�i za Ameriku? Zagovornici teorija zavere �e sad da se razma�u...' ''Ha, ha... broj 322...' ''''Mrtva�ka glava i kosti'' je sigurno najmo�nije i jedno od najmra�nijih me�u svim tajnim dru�tvima koja postoje na ovoj planeti. Tu se radi o pohlepi i mo�i.'' Ka�e se da je ideja za ovo dru�tvo potekla iz Nema�ke u prvoj polovini devetnaestog veka. Osnovao ga je Vilijem Hantington Rasel na Univerzitetu Jejl, zajedno sa dr�avnim tu�iocem i sekretarom za rat Alfonzom Taftom. Njegov sin, Vilijem Hauard Taft, kasnije je postao 27 ameri�ki predsednik. Neki veruju da osnivanje ovog dru�tva predstavlja jasnu vezu sa mo�da najstarijim tajnim dru�tvom, slobodnim zidarima. To dru�tvo je pokazano ovde na snimku iz 1993 godine, napravljenom tokom o�ivljavanja uspomene na polaganje kamena temeljca za zgradu parlamenta prilikom dvestote godi�njice tog doga�aja. ''Svi vi koji me �ujete: mi se progla�avamo slobodnim i zakonitim masonima, odanim zakonima ove zemlje. Ispovedamo da po�tujemo Boga i da izlivamo blagoslove na ljude.' U ovoj ceremoniji u�estvovao je senator Strom Turmond, mason 33 stepena. ''Senatore Turmond, voleli bismo da nam se pridru�ite.'' Od ubistva Vilijema Morgana 1826 godine, kada su Amerikanci otkrili tajnu silu koja deluje unutar njihove vlade, prisustvo masona na uticajnim polo�ajima predmet je velikih rasprava. Ali, njihov uticaj u ameri�koj vladi je neporeciv. ''Ovo je ista ona Biblija nad kojom su se zakleli predsednici Klinton, Bu�, Karter i D�ord� Va�ington kada su stupali na du�nost.' Od 43 ameri�ka predsednika, najmanje za petnaestoricu je potvr�eno da su bili masoni. Mada, neki ka�u da je taj broj ve�i. Osim kamena temeljca za Kapitol, slobodni zidari su postavili temelje svake va�ne gra�evine u Va�ingtonu. ''Kamenovi temeljci predsednikove ku�e, koja nam je poznata kao Bela ku�a, va�ingtonskog obeliska, Instituta Smitsonijan. Indipendens Hola u Filadelfiji od strane pokojnog Velikog majstora Bend�amina Frenklina. kao i Ve�nice, izdvajaju se me�u mnogima kao istaknuti primeri kamenova temeljaca koji su bili postavljeni po masonskim obi�ajima. Kamen temeljac parlamenta Sjedinjenih Dr�ava, me�utim, izdvaja se me�u svim gra�evinama podignutim u slobodnom svetu kao sedi�te vlasti na�eg naroda.' Ova bronzana plo�a, sme�tena unutar parlamenta, obele�ava mesto na kome je D�ord� Va�ington postavio originalni kamen temeljac. On je bio prvi ameri�ki predsednik i mason. ''D�ord� Va�ington je verovatno najpoznatiji mason na svetu.'' Masonski spomenik D�ord�u Va�ingtonu u potpunosti je posve�en ideji da je D�ord� Va�ington bio slobodni zidar. ''Znamo da je Va�ington u�estvovao u postavljanju kamena temeljca zgrade parlamenta u Va�ingtonu. To je bio masonski obred i on je nosio regaliju (masonsku prega�u ), kao majstor mason. On je postavio temeljac i obavio obred polaganja temeljca.' U�estvovanje D�. Va�ingtona u ovom obredu zabele�eno je u tada�njem dnevnom listu ''Kolumbijan miror'' koji se jo� uvek mo�e na�i u kongresnoj biblioteci. ''Polaganje kamenova temeljaca gra�evina koje slu�e �ove�anstvu jedan je od najstarijih obi�aja u svetu.'' ''Ceremonija polaganja kamena temeljca starija je od slobodnog zidarstva. Mada njena rana simboli�ka svrha - a to je bila �rtva koja treba da umilostivi bogove, demone i sli�no - poti�e iz praistorije i nema nikakve veze sa dana�njom masonerijom. Kukuruz, vino i ulje koje upotrebljavamo tom prilikom tako�e su prastari simboli.' ''Kukuruz je simbol obilja, vino okrepljenja, a ulje radosti i zadovoljstva.' Iako masoni tvrde da ovi simboli predstavljaju blagoslove, postoje i oni koji veruju da oni imaju skrivenije zna�enje. ''Kod simbola uvek postoji vi�e nivoa zna�enja. Do sedam razli�itih nivoa tuma�enja jednog odre�enog simbola.'' Kukuruz je va�an simbol masonerije i �esto se mo�e videti u Va�ingtonu. Ali, kakva vrsta skrivenog zna�enja bi se mogla pripisati kukuruzu? Na hebrejskom, re� za kukuruz je ''dagan''. To je postalo ime jednog vavilonskog bo�anstva. Neki veruju da su ovo bo�anstvo preuzeli Feni�ani pod imenom Dagon. Iako je Dagon �esto bio obo�avan kao bog-riba, tako�e je bio i bog kukuruza. Njegov sin je bio Baal (Val), i �esto je bio nazivan sin Dagonov ili sin kukuruza. ''Naravno, kukuruz - ako govorimo o vremenu pre otkri�a Novog Sveta - se odnosio na bilo koju �itaricu.' Da bi stvari bile jo� komplikovanije, u Starom Zavetu nalazimo decu Izraelovu kako prinose �ito, vino i ulje biblijskom Bogu, Jahvi. Pa ipak, protiv njih se u jednom trenutku raspalio Bo�ji gnev, zato �to su obred pretvorili u idolopoklonstvo. U Knjizi proroka Osije Bog ka�e o izraelskom narodu: ''...nije znala da sam joj ja davao njeno �ito i vino i ulje... koje su prinosili na �rtvu Valu.'' Zapazite ponovo ovu feni�ansku verziju Bala. To je bradati mu�karac sa nagla�enim crtama lica. Da li je mo�da Bal bio uzor za bradate mu�ke likove koji se pojavljuju �irom Va�ingtona? Pogledajte ovaj lik, u �ijoj su kosi izvajani klipovi kukuruza. Prema legendi, Bala je bog smrti ubio i odveo u podzemni svet. Ali Bal je do�iveo vaskrsenje ili, kako se to nekada naziva, ''probu�enje''. Na jednom mestu u Va�ingtonu nalazi se ova misteriozna statua koja predstavlja bradatog diva koji ustaje iz zemlje. Ili, mo�da, iz sopstvenog groba... Ova statua se naziva ''Bu�enje''. Prema masonskoj enciklopediji, drugi simbol vaskrsenja je egipatski obelisk. A to je oblik poznatog va�ingtonskog spomenika. Re� ''obelisk'' ponekad se prevodi kao ''Valova palica''. Zbog svega toga, kriti�ari masonerije tvrde da je Bal, a ne Jahve, pravi bog kome masoni posve�uju svoje obrede. ''Izgleda da sve dok ne do�u do odre�enog stepena masonerije ne shvataju ko je njihov bog, ili koje je bo�je ime. Ono je skriveno u na�e vreme. Tek kada kona�no do�ete do tog stepena shvatite da je njegovo ime otkriveno.'' Veruje se da na vi�im nivoima masoni potajno obo�avaju Bala, pod neobi�nim i tajnim imenom. ''Kad se uzdignete na vi�e nivoe masonerije saznate koje je tajno bo�je ime. To je tajna, i to je poslednja re� koja se otkriva masonima u plavoj lo�i. Mi znamo �ta je to. To je D�ebalon. U pitanju je kombinacija imena Jehova, Bal i Oziris. To je bo�anstvo koje nije Bog Avrama, Isaka i Jakova.'' ''Ali nigde u �kotskom redu masonerije, a moram da istaknem da o dodatni stepen koji nije deo redovnog masonskog ''zanata'', nigde u tom dodatnom redu ne postoji ni najmanji nagove�taj da je D�ebalon ime Boga. To je zapravo spoj tri razli�ite re�i koje su u drevnim jezicima ozna�avale boga.'' ''Koelova enciklopedija slobodnog zidarstva priznaje na 516 strani da je D�ebalon re� sastavljena od tri imena tri razli�ita bo�anstva: D�eh od Jehova, ili od sirijske re�i za boga. zatim Ba od Bala, koji je hananski bog. a tu je i On koje se odnosi na egipatskog boga, po mnogim masonima samog Ozirisa. To je zanimljivo, jer on je tako priznao da masonsko ime za boga obuhvata Bala, tj. Vala.'' ''Ono nije zami�ljeno kao predstava nekog odre�enog boga. Ono se u obredima koristi samo kao lozinka za ulazak u lo�u.'' ''To je demonsko bo�anstvo, to je obo�avanje Bala, eto �ta je u pitanju.' ''To je re� za boga u tri drevna jezika, tri stare civilizacije. I ni�ta vi�e od toga.'' ''Masoni zapravo obo�avaju Bala, D�ebalona, D�e-Bal-Ona. I Ozirisa. Usput, oni koriste i re� Jehova, �to je tako�e pogre�no, jer Bog ka�e da Njegovo ime ne treba spominjati uzalud.'' ''Slobodno zidarstvo �esto napadaju i optu�uju da je religija, samo zato �to ono promovi�e verovanje u boga. Ali nigde u u�enjima masonerije ne�ete na�i da ono promovi�e neke odre�ene atribute boga. Verovanje u boga je vera. verovanje o bogu je religija.' ''Kao hri��anin, sa biblijskog stanovi�ta, moram duboko da se zabrinem zbog ovoga. Jer postoje mnogi biblijski tekstovi, od Postanja do Otkrivenja, koji osu�uju idolopoklonstvo i obo�avanje drugih bogova.'' ''U slobodnom zidarstvu, da bi se olak�ao pristup ljudima svih veroispovesti, koristimo izraz ''Veliki arhitekta svemira''. To nije ime, to je opis. Kao �to je i ''Veliki majstor geometrije'' opis jednog bo�anskog atributa. ''Veliki majstor geometrije'' i ''Veliki arhitekta svemira'' odnose se na njegove stvarala�ke atribute. Ali, ljudi svih veroispovesti mogu da prihvate te opise svog boga.' ''Bog je upozorio protiv takve me�avine, sinergizma, sinkretisti�kog poku�aja spajanja raznih bogova sa Njegovim imenom. U Bibliji je veoma jasno da to ne smemo da radimo. Zapravo, interesantno je da Bala, ili Vala, u Novom Zavetu i Jevreji i Isus nazivaju vladarom demona. To je drugo ime za Sotonu.'' Mnogi stru�njaci se sla�u da je Bal postao sinonim za �avola. Pa ipak, masoni insistiraju na tome da je njihovo shvatanje boga nedefinisano. Za jednog masona, obred prino�enja kukuruza, vina i ulja mogao bi podjednako lako biti posve�en Balu kao i bilo kom drugom bogu. Uprkos svemu, konflikt izme�u masonstva i njegovih kriti�ara se nastavlja. ''Slobodno zidarstvo je racionalisti�ko i humanisti�ko. Ono nije praznoverno i ne bavi se okultizmom.' ''Mnogi masoni nemaju pojma o tome da je masonski bog zapravo Sotona.' ''Mislim da je nadasve arogantno da neko ko nije mason veruje da o masoneriji zna vi�e od jednog masona.'' ''Neka se kukuruz, vino, ulje i sve stvari neophodne za �ivot umno�avaju me�u ljudima �irom sveta. I neka ovo zdanje opstane i bude sa�uvano do poslednjeg doba.'' �ta sve ove stvari zapravo predstavljaju? Da li je u pitanju okultna ceremonija koja simbolizuje nekakvu demonsku zaveru, kao �to neki tvrde? Ili je to samo bezazleni obi�aj koji se odr�ava iz po�tovanja prema drevnoj tradiciji? Da bismo to istra�ili, prvo �emo se upoznati sa verovanjima tajnih dru�tava koja su do�la u Ameriku. Jasno je da tajna simbolika Va�ingtona poti�e od njih. ''Ako �elite da razgovaramo o simbolima, onda morate da ispitate ko je bio njihov autor, kakve su mu bile namere.' ''Mislim da je za svakoga ko ima ''o�i da vidi'' o�igledno da je Va�ington, poput mnogih drugih glavnih gradova federalnih dr�ava, oki�en okultnim simbolima.'' Budu�i da ovi simboli poti�u iz oblasti ezoterijskog, potrebno je da ih defini�emo u skladu sa razmi�ljanjima okultnih filozofa. ''Simboli otkrivaju, ali i prikrivaju. Zbog toga se koriste i zato su toliko va�ni. Otkrivaju onima koji imaju o�i da vide i u�i da �uju. A skrivaju od onih koji nemaju ''o�i da vide i u�i da �uju''.' U knjizi ''Masonski i okultni simboli sa ilustracijama'' nalazimo ovaj citat masonskog pisca �arlsa D�. Burgera: ''...simboli su poprimili dva zna�enja, ezoteri�no i egzoteri�no. Ezoteri�no zna�enje je istinito ili originalno zna�enje, koje samo malobrojni shvataju i pa�ljivo ga �uvaju... Egzoteri�no zna�enje je izmi�ljeno ili prilago�eno obja�njenje namenjeno mno�tvu.'' Ovaj obi�aj vodi poreklo iz drevnog Egipta. Obja�njava ga dr Robert Hijeronimus, �lan tajnog dru�tva po imenu ''Ko-masonerija'' i pisac knjige ''Oci-osniva�i, tajna dru�tva''. ''Kao i u svim tajnim dru�tvima, imate nivoe. Ako se nalazite na ni�em stupnju, vi i ne znate da postoje vi�i stupnjevi. To vam ne govore. Naletite na njih slu�ajno, a onda vam neko ka�e: ''E, �kotski obred je ne�to sasvim drugo...'' Jer oni znaju da mo�ete da naletite na to. Sva tajna dru�tva poti�u iz drevnog Egipta. Starim Egip�anima - slugama, onima koji su obra�ivali zemlju - sve�tenici su govorili da je Sunce bog. I oni su prihvatali taj nizak, potpuno fizi�ki nivo tuma�enja. To nije bilo ono u �ta su sve�tenici verovali. Oni su verovali da postoji drugi nivo. Sve�tenstvo je verovalo da vrhovno bi�e nije fizi�ko Sunce, nego Duh koji proti�e kroz fizi�ko Sunce. Duh je bio Vrhovno bo�anstvo. Me�utim, postojao je i slede�i nivo. Ne�to �to nije bilo poznato �ak ni sve�tenicima. Samo oni koji su bili uzdignuti na ...da sam vam ovo ispri�ao pre 15 godina, mogao sam biti ubijen. Ali, tako mi je drago �to je sada lako govoriti o tome. Dakle, na tre�em nivou, vi�em nivou razumevanja, znalo se da to nije vrhovno bo�anstvo. Da, duhovna energija nam pristi�e preko Sunca, ali nije to ono o �emu govorimo. Ono o �emu govorimo je zvezda Sirijus.'' ''Pasja zvezda?'' ''Pasja zvezda. Pasja zvezda je bila SVE za stare Egip�ane.' SIRIJUS I VA�INGTONSKI OBELISK Ka�e se da je Sirijus bio najva�nija zvezda u anti�kom svetu. Smatrali su ga najsjajnijom zvezdom na nebu, mnogo puta sjajnijom od Sunca. Velika piramida je napravljena u saglasju sa Sirijusom, tako da svetlost ove zvezde obasjava Kralji�inu odaju - navodno da bi zrak svetlosti pao na posve�enika tokom rituala inicijacije. ''Sirijus se naziva ''Pasja zvezda''. Smatra se najzlokobnijom zvezdom egipatskog panteona. To je stoga �to su drevni Egip�ani zavisili od Nila. Kada je Sirijus bio u svom zenitu, krajem jula i po�etkom avgusta, vladala je su�a. Nil je tada imao najni�i vodostaj, �to je negativno uticalo na �etvu. I tako su Egip�ani mislili da je to vreme prokletstva, zatiranja, pusto�i i zla.' Izgleda nam �udno �to je Sirijus povezan sa osnivanjem Amerike. Prema masonskom piscu Dejvidu Ovasonu, deklaracija o nezavisnosti je bila potpisana kada je Sunce bilo u liniji sa Sirijusom, u julu 1776. Prikladno je, me�utim, �to je Sirijus povezan upravo sa onim spomenikom koji je najvi�e u egipatskom stilu - sa va�ingtonskim obeliskom. Ovason pi�e da je 1848 godine, kada je udaren kamen temeljac ovog obeliska, Sunce pre�lo preko Sirijusa. Dalje ka�e da je, tokom ceremonije, zvezda Sirijus mogla da se vidi na isto�nom horizontu i da se podizala iznad zgrade parlamenta isto�no od obeliska. Obelisk je prvobitno projektovao masonski arhitekta Robert Mils. Mils je bio u�enik dva sabrata masona - D�ejmsa Hobana, projektanta Bele ku�e, i Bend�amina Latrouba, projektanta ameri�kog parlamenta. Originalni Milsov nacrt izgleda da je obuhvatao �itav panteon paganskih misterija. Bio je tu obelisk u egipatskom stilu okru�en rimskom kolonadom, koja je svuda unaokolo imala gr�ko-rimske skulpture. Prema prvobitnom planu, obelisk je trebalo da bude izgra�en ta�no na jugu od Bele ku�e. Ali, kao i kod svakog drugog plana, stvari su bile podlo�ne promenama. ''Kada su po�li da ga sagrade i kada su izra�unali te�inu spomenika, utvrdili su da ta lokacija nije mogla bezbedno da izdr�i te�inu obeliska.' Zbog toga je obelisk neznatno pomeren ka istoku. Iako nije savr�eno poravnat sa Belom ku�om, na kraju se na�ao u savr�enom poravnanju sa Masonskim hramom koji je sagra�en nekoliko godina kasnije. Izgradnja obeliska je po�ela 04 jula 1848. Kamen temeljac je postavio jedan mason, predsednik D�ejms K. Pouk. Bilo je potrebno vi�e od trideset godina da se ovaj projekat privede kraju. Tokom tog perioda, priliv sredstava za izgradnju obeliska bio je minimalan. besneo je gra�anski rat. razvile su se nove ideje o izgledu spomenika. Kada je kona�no 06 decembra 1884 godine postavljen njegov vrh, kona�ni rezultat je bio mnogo jednostavnija figura, mnogo vi�e nalik na egipatske spomenike nego �to je isprva bilo zami�ljeno. Do ovog pomaka do�lo je pod uticajem D�ord�a Perkinsa Mar�a, oca modernog pokreta za o�uvanje �ivotne sredine. 1876 godine Mar� je bio u Italiji u svojstvu slu�benika vlade Sjedinjenih dr�ava. Tamo je godinama prou�avao mnoge obeliske donete iz Egipta. Upravo je on uvideo da je visina tradicionalnog egipatskog obeliska pribli�no deset puta ve�a od osnovice. Zbog toga je visina va�ingtonskog spomenika sa planiranih 183 metra smanjena na 169 metara. �to se ti�e kolonade i skulptura koje je planirao Mils, Mar� je napisao: ''Izbacite sve �ljokice iz Milsovog nacrta i zadr�ite samo obelisk. Dok se pravi obelisk kle�e od jednog jedinog komada kamena, va�ingtonski obelisk je napravljen od mnogo kamenova. Nada ''Dru�tva za izgradnju va�ingtonskog obeliska'' bila je da ovo zdanje odra�ava ideju: ''Jedinstvo u raznolikosti''. Piramida na vrhu ima trinaest nivoa, ba� kao i piramida koja se nalazi na velikom pe�atu i nov�anici od jednog dolara. Ali, ovaj obelisk obiluje misterijama, od kojih nije najmanja prisustvo 4m visokog obeliska, sme�tenog u �ahti udaljenoj svega tridesetak metara od va�ingtonskog obeliska. On izgleda kao minijaturna kopija velikog obeliska, ali �ini se da niko ne zna za�to se tamo nalazi. Pa ipak, kao i piramidi sa nov�anice od jednog dolara, i ovom obelisku nedostaje vrh. U me�uvremenu, masonski pisac Dejvid Ovason ube�en je da su slobodni zidari koji su potpisali Deklaraciju o nezavisnosti �etvrtog jula i koji su polo�ili kamen temeljac va�ingtonskog obeliska istog datuma bili upoznati sa uzdizanjem egipatske Pasje zvezde, Sirijusa, budu�i da je ona va�an simbol slobodnog zidarstva. ''Zanimljivost �itave masonerije je apsolutna va�nost simbolizma. Ne stavljaju oni svoje lo�e na istok zato �to je to zgodno mesto sa lepim pogledom, nego zato �to tamo izlazi sunce i tako hvatate energiju svetlosti...' Kao �to je dr Hijeronimus ranije otkrio, prava svetlost koja je sijala na istoku za Egip�ane nije bila obi�no Sunce, ve� svetlost Pasje zvezde, Sirijusa. Neki smatraju da to ima mnogo zlokobnije implikacije. ''Ova Pasja Zvezda je tako�e povezana sa modernim magijskim obredima i sa modernim masonstvom.'' To je posebno va�ilo u slu�aju poznatog okultiste i masona iz dvadesetog veka, Alistera Kroulija. On je otvoreno praktikovao magijske obrede i bio �lan tajnog dru�tva po imenu ''Red srebrne zvezde''. ''Srebrna zvezda'' je bila aluzija na Sirijus. ''Masoni u�e da se u centru svake masonske lo�e nalazi petokraka zvezda. Sme�tena je ta�no ispod oltara na kome kandidat pola�e zavete. Ali, ne ka�u vam da ta zvezda sa pet krakova predstavlja Sirijus, koji se smatra sotonskim simbolom.'' Verovatno nijedan drugi simbol ne podse�a na okultizam toliko koliko crte� pentagrama. Pentagram se od davnina povezuje sa Pasjom Zvezdom, Sirijusom. Masonski filozof Albert Pajk je pisao da ''Sirijus jo� uvek blista u na�im lo�ama kao BLJE�TAVA ZVEZDA.'' Blje�tava zvezda je stari gnosti�ki izraz za zvezdu Sirijus. Ovde je prikazana onako kako je prikazuju masoni, kao petokraka zvezda odnosno pentagram. Prema Pajku, ovaj masonski simbol poti�e od ''pentalfe'' gr�kog filozofa Pitagore. Naziv ''Pentalfa'' ozna�ava pet slova ''alfa'', tj gr�kih slova ''A'', od kojih je simbol sastavljen. ''Tipi�no je za masoneriju da prikazuje petokraku zvezdu �iji ''nos'' gleda nadole. Postoji �ak i jedna masonska frakcija koja to vidi kao zlu stranu masonstva, nasuprot dobroj strani masonstva. Na primer, lo�e slobodnih zidara u Njujorku ne koriste pentagram sa vrhom okrenutim nadole. Oni ga okre�u tako da vrh gleda na gore, i to smatraju dobrom podvrstom slobodnog zidarstva.' Evo uspravljene masonske zvezde, koja je jedna vrsta ranije spomenute ''blistave zvezde''. Neki veruju da od ovog simbola Sirijusa poti�u petokrake zvezde koje krase ameri�ku zastavu, kao i zvezde koje ukra�avaju Kip slobode koji se nalazi na vrhu zgrade parlamenta. Zvu�i neverovatno, ali iste te petokrake zvezde slobodni zidari su urezali u svodove Roslinske kapele u �kotskoj pre vi�e od 500 godina. Budu�i da se smatra da se Sirijus ra�a na istoku, postao je poznat i kao Isto�na zvezda. Egip�ani su poistove�ivali Sirijus sa bogom-psom, Anubisom. Odatle poti�e ime Pasja Zvezda. Za Anubisa se govorilo da �uva kapiju smrti i da je za�titnik misterija. U me�uvremenu, Rimljani su poznavali Sirijus kao vratara hada, odnosno �uvara pakla. Ove mra�ne asocijacije su mogu�i razlog �esto sumornog vi�enja Sirijusa i petokrake zvezde koja ga predstavlja. Ali, Sirijus se povezivao i sa egipatskom boginjom Izidom. Odatle po�inje da se pomalja potpunija slika. Za Egip�ane, ra�anje Sirijusa na istoku prethodilo je redovnom godi�njem izlivanju reke Nil, �to je za njih bio magijski doga�aj. U to vreme se pojavljivala i boginja Izida ra�aju�i Horusa, bo�ansko dete egipatskog trojstva. Svevide�e oko naziva se jo� i ''Horusovo oko''. U masoneriji, Horus predstavlja masonski koncept hrista. To se vidi i iz hijeroglifa koji ozna�ava Sirijus. Zapazite tri simbola: obelisk, zvezdu i polukrug. Egiptolozi ka�u da polukrug predstavlja ''ben-ben'', odnosno vrh piramide. Tokom �itave istorije govorilo se da kamen sa vrha velike egipatske piramide nedostaje. To je razlog �to svevide�e Horusovo oko lebdi iznad piramide na pole�ini nov�anice od jednog dolara. Prema okultnim filozofima, svetlost koja obasjava oko ne poti�e sa Sunca, ve� sa Pasje Zvezde - Sirijusa. To je prikazano na ovoj ilustraciji ''blistave zvezde'' masonerije u �ijem se centru nalazi svevide�e oko. Kao �to je napisao Robert Balvo: ''Prema mnogim ezoterijskim predanjima, povratak vrha velike piramide ozna�i�e povratak Velikog Inicijata, �to po mnogim proro�anstvima ozna�ava povratak hrista.'' Albert Pajk opisuje da se masonsko trojstvo izra�ava pomo�u Sirijusa i simbola koji se mogu videti u skoro svim masonskim ve�nicama. Zapazite ovu sliku, sa Suncem na jednoj strani i Mesecom na drugoj, dok je svevide�e oko sme�teno u sredinu a iza njega blista svetlost. Pajk pi�e da ''Sunce i mesec... predstavljaju dva velika principa... mu�ki i �enski... Oba prosipaju svetlost na njihovog potomka, Blistavu Zvezdu, ili Horusa...'. MASONSKA I ROZENKROJCERSKA REPUBLIKA Ovu filozofiju tajna dru�tva poznaju i praktikuju ve� mnogo vekova. Kao �to �emo pokazati, projektovanje gradova u skladu sa okultnom tradicijom nije bilo nova ideja za na�e oce-osniva�e, na koje je nesumnjivo uticalo slobodno zidarstvo. U stvari, 110 zasedanje kongresa SAD odr�ano 05 januara 2007. donelo je zaklju�ak br. 33 u �ast slobodnih zidara i njihovog doprinosa ameri�koj istoriji. Broj 33 je dobro poznat kao po�asni stepen �kotskog obreda masonerije. U zaklju�ku se, izme�u ostalog, ka�e da su ''...oci- osniva�i ove velike nacije i potpisnici Ustava, od kojih su mnogi bili slobodni zidari...' ''Masoni su smatrali da u Sjedinjenim Dr�avama stvaraju masonsku republiku.' Ideja o republici poti�e jo� od gr�kog filozofa Platona. ''Platon je napisao ''Republiku''. To je utopijska ideja. To je ne�to �to se provla�i kroz humanisti�ki na�in razmi�ljanja do danas. Oni jo� uvek misle da je mogu�e uspostaviti Platonovu republiku. Razmislite malo: svaka socijalisti�ka zemlja, koja je sebe nazvala socijalisti�kom, nazivala se i republikom. Iz istog razloga.'' Platon je bio i onaj koji je ostavio najraniji poznati zapis o drevnoj Atlantidi. Mnogo vekova kasnije, ser Frensis Bejkon �e pisati o Novoj Atlantidi, �to je pri�a koja po mnogima predstavlja plan i program razvoja Novog Sveta, zasnovan na u�enjima drevnih filozofa. ''Bejkon nije izmislio ovaj koncept, Nove Atlantide. On ga je samo nasledio. Bio je verovatno najre�itiji zagovornik te ideje koji je ikada postojao, ali ona je postojala i pre njega.'' Bejkon je verovao da je ameri�ki kontinent zapravo sama izgubljena Atlantida. To je ideja koje se i danas pridr�avaju u�itelji ezoterijske mudrosti. ''Nova Atlantida je u svakom slu�aju Amerika. Isto�na ameri�ka obala. Ako pogledate mape ostalih vidovnjaka koji su prou�avali Atlantidu, one vas upu�uju na zaklju�ak da je isto�na obala Amerike bila zapadna obala Atlantide.' ''Ova zemlja, Amerika, jeste ostatak drevne Atlantide. Zato je veoma prijem�iva za mnogo toga �to se ti�e istorije Atlantide, energije Atlantide, kao i nekih akcija - na primer religije Atlantide.' Prema ezotericima, religiju Atlantide sa�injavale su zapravo �kole misterija koje su usvojili drevni filozofi. Pa ipak, mo�e se re�i da niko nije tako mnogo pisao o ovoj temi kao filozof iz 20 veka, Menli P. Hol. On je napisao knjige kao �to su ''Tajna istorija Amerike'' i ''Zadatak koji je sudbina namenila Americi''. Mnogi masoni nazivaju ga najve�im masonskim filozofom. 1934 godine Hol je osnovao ''Filozofsko istra�iva�ko dru�tvo'' u Los An�elesu u Kaliforniji. To je organizacija posve�ena istra�ivanju mudrosti skrivenoj u svim svetskim predanjima. ''Nastala je 1934 godine. Mislim da je zgrada biblioteke bila zavr�ena 1936. Ovo je jedna od vode�ih biblioteka posve�enih mudrosti u �itavoj Severnoj Americi. Mo�da je i najobimnija.' Biblioteka Filozofskog istra�iva�kog dru�tva visoko je cenjena me�u studentima ezoterije iz �itavog sveta. Sastoji se od knjiga i predmeta koje je Menli P. Hol sakupio tokom �ivota. Me�u onima koji su se koristili ovom bibliotekom bio je i predsednik Frenklin D. Ruzvelt, mason i student ezoterijskih predanja. ''Sam gospodin Ruzvelt je, 1942 godine, posle invazije na Perl Harbor, poslao ovamo svoje ljude koji su preneli dela iz biblioteke na mikrofilm. Jer je smatrao da to predstavlja nacionalno blago. Hteo je da ga sa�uva.'' Kada je 1990 godine Hol umro, na mestu predsednika ovog dru�tva nasledio ga je dr Obadija Haris. ''Menli Hol. Bio je to mlad kanadski filozof, veoma mudar. Imao je viziju obnavljanja Aleksandrijske biblioteke u malom. Kao �to znate, Aleksandrijska biblioteka je bila uni�tena. Imao je mnogo sre�e. Dok je dr�ao govor, jo� u svojim dvadesetim godinama, jedna baronesa iz Venture rekla mu je da �e se brinuti o njemu do kraja njegovog �ivota. Da joj javi sve �to mu bude bilo potrebno, i ona �e se postarati da to i dobije. Nije se �alila gledao sam bele�ke iz ranih tridesetih, kada je najve�i deo zemlje bio pogo�en velikom depresijom - ne znam kako je tada bilo u Kaliforniji, ali najve�i deo zemlje je bio zahva�en i ona mu je davala po 50 000 ili 100 000 dolara odjednom! Da bi putovao i tra�io ovakvu literaturu. U obliku rukopisa ili knjiga.' Ovo je vrlo zanimljivo, jer je najve�i deo Holovog obilato sponzorisanog istra�ivanja bio posve�en istra�ivanju osnivanja i svrhe Amerike. Tokom svog istra�ivanja, Hol je do�ao do uverenja da Amerika ima tajnu sudbinu koja je bila poznata tajnim dru�tvima drevnog sveta. Da li je ta informacija navela F. D. Ruzvelta da sa�uva Holove spise? Kao i Hol, i Ruzvelt je verovao da Amerika ima randevu sa sudbinom. Holove veze sa Belom ku�om i Ruzveltom su misteriozne, ali ne zavr�avaju se sa bibliotekom. Hol je bio povezan i sa tajanstvenim ruskim mistikom, Nikolajem Rurikom. Rurik je bio rozenkrojcer i �lan teozofskog dru�tva. Ka�e se da je bio neka vrsta duhovnog mentora Henriju Valasu, masonu 32 stepena, koji je kasnije postao potpredsednik F. D. Ruzvelta. Rurikov uticaj je nadahnuo Valasa, a preko njega i Ruzvelta, da na pole�inu nov�anice od jednog dolara stave veliki pe�at SAD zajedno sa natpisom Novus ordo seclorum, tj. Novi svetski poredak. ''Dr Haris, mo�ete li nam ne�to re�i o ovom kipu?'' ''Ovo je bilo veoma drago Menli P. Holu. To je Rurik.'' Danas se statua Nikolaja Rurika mo�e na�i u biblioteci Filozofskog istra�iva�kog dru�tva. Kako su ljudi poput Rurika i Menli P. Hola uticali na najvi�e nivoe ameri�ke vlasti? ''Presko�ili su nekoliko decenija od Nju dila. Vidite, Novus ordo seclorum se na engleski mo�e prevesti kao ''nju dil'' podjednako lako i ta�no kao i ''novi poredak'' ili ''novi svetski poredak''. Ja istinski verujem da je F. D. Ruzvelt verovao da stvara novi svetski poredak nakon velike ekonomske depresije. I da je pored sebe imao - da se okru�io, ljudima koji su potpomagali taj san.'' ''Ove vizije novog svetskog poretka, svetske demokratije, deo su du�e koja je dala �ivot na�oj zemlji.'' Jo� dok su se Sjedinjene Dr�ave ra�ale, pod rukovodstvom D�ord�a Va�ingtona otpo�eo je rad na projektovanju njihovog glavnog grada. Va�ington je bio veliki masonski majstor. Nakon 150 godina, plan je ispunjen izgradnjom takvih zna�ajnih gra�evina kao �to su Spomenik D�efersonu, Nacionalna arhiva i Pentagon, koji su zavr�eni pod rukovodstvom jednog drugog predsednika masona, Ruzvelta. Ali, da li je ovaj grad sagra�en tako da odslikava koncept slobode svojstven na�oj dr�avi? Ili tako da prika�e drevno verovanje o sudbini Amerike? Prema Holu, slobodno zidarstvo igralo je odlu�uju�u ulogu u ostvarenju ovog plana. ''Menli P. Hol je bio mason.' ''Da, bio je mason 33 stepena.' ''On je stvarno zna�ajan ako nastojite da shvatite �ta su ciljevi masonerije u ovom veku. On vam daje nagove�taje, neverovatno va�ne ideje o tome �ta oni zapravo ho�e, �ta le�i u samom korenu njihovih aktivnosti, �ta se nalazi u naju�em jezgru njihovih verovanja. Oni ne vole ba� mnogo da to otkrivaju ostatku sveta. '' ''Prema Holu, jedna od glavnih tajni masonerije, koja se prenosi kroz vekove, jeste ideja o demokratiji - za koju se ka�e da je predstavljala pretnju za kraljeve i vladare starog sveta koji su vladali po bo�anskom pravu.'' ''Da, to je moralo da bude tajno, jer je ideja o demokratiji bila gora od jeresi. Predstavljala je izdaju.' Uprkos svemu, ova dru�tva bila su re�ena da ostvare svoj veliki plan, bez obzira na cenu. U svojoj knjizi ''Tajna sudbina Amerike'', Menli P. Hol je pisao: ''Svetska demokratija bila je tajni san velikih klasi�nih filozofa...'. ''Briljantni plan drevnih naroda pre�iveo je do na�eg vremena i nastavi�e da funkcioni�e sve dok se veliki poduhvat ne bude okon�ao...' Mnogi istra�iva�i veruju da je ovaj veliki poduhvat ona najve�a tajna koja le�i u pozadini ratova i glasina o ratovima u koje je Amerika bila ume�ana tokom dvadesetog veka, sve do danas. Da li je mogu�e da ovaj drevni plan stvaranja svetske demokratije predstavlja pravi cilj tajnih dru�tava? Da li smo 2005 godine �uli eho tog prastarog plana, u govoru koji je predsednik Bu� odr�ao prilikom svoje inauguracije? ''Kada su na�i osniva�i proglasili ''novi svetski poredak'', delovali su na temelju drevne nade kojoj je su�eno da se ispuni.'' ''Okultne sile deluju na najvi�im nivoima na�eg dru�tva, koriste�i vojnu i finansijsku mo� Sjedinjenih Dr�ava da bi uspostavile tu globalnu dr�avu. Na� predsednik otvoreno govori o tome da je cilj SAD da donesu demokratiju svim narodima sveta. Od kada to na�a nacija ima ulogu da donese demokratiju svim narodima sveta? Jedina osoba koja je o tome govorila je Menli P. Hol. On je govorio da ve� tri hiljade godina tajna dru�tva nastoje da svetu donesu demokratiju. A sada, videli smo da je predsednik D�ord� V. Bu� dr�ao govor o tome pred Nacionalnim udru�enjem za demokratiju. Rekao je da ve� 2500 godina ljudi nastoje da ostvare demokratiju u svetu.'' Pa ipak, drevni filozofi su shvatali da se prava demokratija mo�e ostvariti samo u dru�tvu usavr�enih ljudi. ''Usavr�enim ljudima bi bilo prijatno u istinskoj demokratiji. Prava demokratija verovatno i ne mo�e da se pojavi sve dok na svetu ne bude bilo dovoljno takvih ljudskih bi�a koja mogu da preuzmu na sebe zadatak upravljanja ljudima. Bi�e to takvo rukovodstvo. Bi�e to nalik na Platonovu viziju kralja-filozofa, �oveka koji ima mudrost i �oveka koji ima mo�. Demokratija predstavlja okultno obe�anje pravednog sveta.' dr Obadija Haris Predsednik Filozofsko-istra�iva�kog dru�tva Menli P. Hol ''Spomenuli ste okultno obe�anje. Kako biste definisali taj izraz?'' ''Verovatno tako �to bih rekao da je to obe�anje prikriveno, skriveno. Nije vidljivo obi�nim okom. Okultno obe�anje je ne�to �to je prisutno, ali vidljivo samo onima koji imaju tu unutra�nju viziju. Dakle, pravedan svet je neka vrsta okultnog obe�anja koje le�i u srcu demokratije. Da li je ovo bolje obja�njenje?'' Ali, da li je to okultno obe�anje deo hri��anskog nasle�a Amerike? Ako nije, da li je to razlog �to mnogi simboli koji ukra�avaju prestonicu Amerike ne poti�u iz Biblije, ve� iz drevnih misterijskih religija? ''Ako je Amerika zaista apsolutno hri��anska nacija, odakle svi ovi mitolo�ki likovi po na�im gradovima? Svakako da je hri��anski uticaj bio veoma jak. S hri��anske ta�ke gledi�ta, mi smo formirani kao hri��anska nacija. Ali, sa stanovi�ta okultista i onih koji se bave astrologijom i drevnim misterijskim religijama, Amerika i grad Va�ington odslikavaju njihova gledi�ta. Tako da u Americi jo� od njenog osnivanja imate dve sile.'' Iako izgleda da je ve�ina ameri�kih lidera uzdizala hri��anske ideale, razlog takvog njihovog postupanja �esto se dovodi u pitanje. Ako su bili hri��ani, za�to su dizali spomenike u �ast paganskih bogova i boginja? A ako su bili pagani, za�to su ispovedali veru u hri��anske ideale? Menli Hol nagove�tava da je razlog mo�da bio stvar samoodr�anja. On tvrdi da su, zbog progonstva od strane organizovane religije u Starom Svetu, tajna dru�tva pribegla jo� tajnijim metodama prikrivanja da bi za�titila svoju okultnu filozofiju. Izra�avali su se tako kao da su njihova verovanja u saglasju sa hri��anstvom, koje je bilo preovla�uju�e verovanje u Evropi, a kasnije i u Americi. On ka�e: ''Paganski intelektualci su zaodenuli svoje originalne ideje pla�tom hri��anske frazeologije, ali su klju�eve ove simbolike uru�ili samo onima koji su bili propisno uvedeni u �lanstvo i koji su se zavetovali na �utanje.'' Upravo zato sva tajna dru�tva obavljaju obred inicijacije, prilikom kojeg se �lanovi �ivotom zaklinju da ne�e odavati tajne reda. Glavni faktor koji doprinosi pometnji u vezi sa pripadno��u ameri�kih osniva�a tajnim dru�tvima jeste prisustvo Reda ru�e i krsta. To je tajno misti�no dru�tvo koje je imalo veliki uticaj na razvoj slobodnog zidarstva. Ru�a i krst, simboli ovog dru�tva, istovremeno su i izvor konfuzije. Ru�a je simbol tajanstvenosti i predstavlja paganske misterijske religije, a krst predstavlja hri��anstvo. Red ru�e i krsta spaja te dve stvari. Rozenkrojceri mogu da pi�u i govore o Isusu Hristu krstu, molitvi i Bibliji ali sa time oni kombinuju elemente magije i misti�nih filozofija drevnog sveta. Na osnovu toga mo�emo da shvatimo kako je �ovek poput �arlsa Tompsona, mo�e biti poznat po svom prevodu Biblije na engleski jezik, i u isto vreme odobriti dizajn velikog pe�ata SAD na kojem se vidi svevide�e Horusovo oko kako lebdi iznad egipatske piramide. Tompson je bio blizak prijatelj Pitera Milera, poznatog rozenkrojcera iz osamnaestog veka, vo�e zajednice ''Efrata'' locirane u gradi�u Efrata u Pensilvaniji. Veruje se da je dru�tvo Efrata bilo prva ezoterijska naseobina u Novom Svetu. Neki oci-osniva�i bili su povezani sa ovim dru�tvom, npr. Bend�amin Frenklin i D�ord� Va�ington. Zajednica Efrata je u po�etku nesumnjivo negovala misti�na u�enja - �ak su zakivali �tapove u dovratnike ne bi li odagnali zle duhove. ''Sada se sa sigurno��u zna da su bili rozenkrojceri. Va�ington im je bio blizak, kao i Frenklin i D�eferson.'' Bend�amin Frenklin je �ak pozvao Pitera Milera u pomo� prilikom prevo�enja Deklaracije o nezavisnosti na ve�i broj evropskih jezika, da bi se svet obavestio o ameri�koj nezavisnosti. �tampanje ovih prevoda obavljeno je u zajednici Efrata. Piter Miler je dodatno bio povezan sa ocima-osniva�ima Amerike zahvaljuju�i svom �lanstvu u ''Ameri�kom filozofskom dru�tvu''. Ovo dru�tvo je 1743 godine osnovao Bend�amin Frenklin. Me�u �lanovima dru�tva bile su tako poznate li�nosti kao �to su Tomas Pejn, Aleksandar Hamilton, Tomas D�eferson, markiz de Lafajet, D�ord� Va�ington, �arls Tompson i, naravno, Piter Miler. Kasnije, �lanovi ovog dru�tva bili su �arls Darvin i Tomas Edison. Smatra se da je Frenklinovo dru�tvo bilo direktno povezano sa ranijim konceptom koji je zamislio Frensis Bejkon. Prema Majklu Hauardu i onome �to pi�e u njegovoj knjizi ''Okultna zavera'', Frenklinovo ''Ameri�ko filozofsko dru�tvo'' ''funkcionisalo je na isti na�in kao i Kraljevsko dru�tvo u Engleskoj, koje je bilo formirano na osnovu Bejkonovog rozenkrojcerskog koncepta Nevidljivog koled�a.'' ''U istoriji Kraljevskog dru�tva, kada se govori o njegovim po�ecima, ka�e se da je ono nastalo od grupe ljudi koja je sebe nazivala ''Nevidljivi koled�''.'' ''Kraljevsko dru�tvo je nastalo nakon Bejkonove smrti. Zapravo, Bejkon je umro 50 ili 60 godina ranije. Kako je ono nastalo? To je tako solidno potkrepljeno dokumentima da mo�ete da kupite knjigu Tomasa Preta, prvog predsednika Kraljevskog dru�tva. To je bilo po�etkom osamnaestog veka. On je pisao istoriju tog dru�tva. U njoj je potvrdio da je Frensis Bejkon bio za�etnik te ideje.'' Cilj londonskog Kraljevskog dru�tva bio je promovisanje Bejkonovog ''Unapre�enja u�enosti'' putem nau�nih istra�ivanja. �esto se sumnja, me�utim, da su neka njihova dela vodila u metafiziku i okultno. ''Vidimo da su rozenkrojceri sebe nazivali ''nevidljivo bratstvo''. Zato su i svoj koled� nazivali ''nevidljivi koled�''.' Uticaj rozenkrojcera jasno se mo�e videti u nekim ameri�kim simbolima. Na primer, ova slika pelikana koji hrani svoje pti�e pojavljuje se u ''Tajnim u�enjima svih vekova'' Menli Hola i �esto se sre�e kod rozenkrojcera i masona. A sada pogledajte veliki pe�at dr�ave Lujzijane. Ova konkretna replika nalazi se u unutra�njem hodniku zgrade parlamenta SAD. Crkva templara u Londonu je dobro poznata templarska crkva. Ovde mo�emo da vidimo da se trag zlatne ru�e i krsta mo�e pratiti unazad sve do ovih misterioznih vitezova. Pogledajte sada luk koji okru�uje ovaj oltar. Vidimo niz kvadrata sa crvenim i zlatnim ru�ama u sredi�tu. Prekoputa se nalazi oltar sa sli�nim motivom. A pogledajte sada kako se taj isti motiv pojavljuje u unutra�njosti Parlamenta,... unutar stare sale Vrhovnog suda,... kao i u razli�itim oblicima �irom kongresne biblioteke. Ser Frensis Bejkon je postao vo�a rozenkrojcera u Engleskoj. Njegova poznata izreka ''znanje je mo�'' nalazi se zapisana u kongresnoj biblioteci, dok se na gornjem spratu mo�e videti Bejkonov kip. Na jednom drugom mestu u ovoj biblioteci nalazi se slede�i citat iz Bejkonove zbirke eseja: ''Ispitivanje, znanje i verovanje uistinu jeste vrhovno dobro ljudske prirode''. Ova izjava se nalazi iznad statue koja predstavlja filozofiju. Da li to treba da navede na zaklju�ak da Bejkonova filozofija uobli�ava koncept Novog Sveta? Bejkon je svoje nadahnu�e na�ao u boginji Atini Paladi, koja je bila poznata po �lemu nevidljivosti. Predstave Atine Palade nalaze se �irom grada Va�ingtona. Pe�at dr�ave Vird�inije sadr�i sliku Atine, koja je polo�ila stopalo na palog kralja �ija je kruna odba�ena na zemlju. Re�i ''Sic semper tyrannis'', odnosno ''Uvek tako tiranima'', napisane su ispod nje. Za Rimljane, Atina je bila Minerva. Ova slika Minerve nalazi se u velikoj sali kongresne biblioteke. Visoka je 5 metara, tako da dominira prostorijom. Primetite da dr�i koplje koje poput zraka svetlosti izlazi iz sunca, dok tradicionalni Atinin �lem le�i kraj njenih nogu. Ova slika delo je umetnika iz devetnaestog veka, Elijuja Vedera. Veder je bio poznat kao slikar simbolista �iji je stil bio deo pokreta koji vodi poreklo iz Francuske 19 veka, iz slikarske �kole poznate pod imenom ''Salon ru�e i krsta''. Da, bila je to grupa rozenkrojcerskih umetnika poznata po promovisanju simboli�nih i �esto bizarnih slika. Neke od njih, na primer slika satira, �esto se sre�u unutar Kongresne biblioteke. Nije jasno da li je Veder bio rozenkrojcer, ali jedna od li�nosti koje su na njega najvi�e uticale svakako jeste. Vilijem Batler Jejts bio je istaknuti �lan ''Zlatne zore'', tajnog rozenkrojcerskog dru�tva. Jejts je, zajedno sa mistikom irskog porekla Vilijemom Blejkom, bio jedan od dva najve�a Vederova izvora inspiracije. Vederove okultne teme ispunjene su upe�atljivim ezoterijskim prizorima. Ovo delo nazvano je ''�a�a smrti''. Osim Minerve, Veder je bio zaposlen na izradi serije slika koje ilustruju sedi�te vlade, a nalaze se na isto�nom kraju velike sale u Kongresnoj biblioteci. Pogledajmo sada ponovo ovu sliku iz Salona Ru�e i krsta. S desne strane vidimo Leonarda da Vin�ija, obu�enog kao Josif iz Arimateje, za koga okultisti smatraju da je bio prvi peharnik Svetog Grala. Pored njega je Dante Aligijeri, obu�en kao vitez templar. Danas je ve�ina ljudi upoznata sa misti�nim aktivnostima Da Vin�ija, zahvaljuju�i Den Braunovoj knjizi ''Da Vin�ijev kod''. Ve�ini je tako�e poznat Danteov ''Pakao'', u kome su predstavljeni mnogi krugovi pakla. Ali, prema Majklu Hauardu, Dante nije bio obi�an pisac. On je, zapravo, bio veliki majstor reda ru�e i krsta i u svoja dela je utkao rozenkrojcersku filozofiju. Masonski filozof Albert Pajk je pisao da je upravo Dante bio prvi koji je javno upotrebio simbol ru�e i krsta. To se delimi�no mo�e videti u crte�u Danteovog raja, autora Vilijema Blejka. U njegovom centru nalazi se krst. Pogledajte sada ovaj crte� poznatog slikara Gustava Dorea. Naziv Doreove ilustracije je ''Zbor svetaca u obliku ru�e''. Ovaj kip Dantea koji dr�i primerak svoje ''Bo�anstvene komedije'' nalazi se u parku na Meridijanskom brdu u Va�ingtonu. To je onaj isti park za koji se tvrdi da obele�ava polo�aj svetog 77 meridijana, na kome je podignut grad Va�ington. Ali, evo poslednjeg amblema reda ru�e i krsta u Kongresnoj biblioteci koji zaslu�uje na�u pa�nju. Visoko gore na plafonu, izme�u dve neobi�ne figure koje li�e na zmije sa nogama, nalazi se ne�to �to li�i na tradicionalno raspe�e. Ali, iza hristolike figure na krstu vidi se dvoglavi crni feniks. Ovaj prizor okru�uje natpis na latinskom koji poti�e iz Psalma 178 - psalma koji se �esto koristi u rozenkrojcerskim spisima: ''Pod senkom svojih krila za�titi nas''. Pitanje je: �ija krila pru�aju tu za�titu? KAKO GORE, TAKO DOLE Rozenkrojceri, kao i masoni, slede posebnu filozofiju poznatu kao hermetizam. Ona je direktno povezana sa uzrocima i na�inom izgradnje ameri�ke prestonice. Poreklo ove filozofije mo�e se pratiti od najdavnije pro�losti drevnog sveta do ne�ega �to je postalo jedna od dominantnih tema arheolo�kih i metafizi�kih istra�ivanja devetnaestog i dvadesetog veka- izgubljenog carstva Atlantide. U Platonovom dijalogu, verodostojnost pri�e o Atlantidi po�iva isklju�ivo na ugledu Solona, gr�kog pesnika i zakonodavca. ''Platon je naveo Solona kao svoj izvor informacija o Atlantidi. A Solon je rekao da je svoja saznanja o Atlantidi stekao od sve�tenika drevnog Egipta, u kome je dugo boravio. Solon zauzima istaknuto mesto u holu zakonodavaca u zgradi ameri�kog parlamenta. Tako�e, zauzima upadljiv polo�aj i na zidu iznad zadnjeg ulaza u zgradu vrhovnog suda.' Deo zida iznad isto�nog ulaza u salu vrhovnog suda prikazuje Mojsija koji dr�i dve plo�e Dekaloga. Sa njegove desne strane nalazi se Konfu�ije, drevni kineski mudrac. a sa leve atinski zakonodavac Solon. ''Solon je bio jedan od sedmorice gr�kih mudraca. �ini se da je bio vrlo realisti�an u pogledu onoga �to je znao, tako da nam je u potpunosti poznato gde je saznao sve �to je znao. Preneo je svoja saznanja Platonu. Pri�a o Atlantidi pre�la je u legendu, izgleda, mada se �ini da su Solon i Platon verovali da je ona stvarno postojala.' Atlantida je va�na za razumevanje tajnih dru�tava. Ka�e se da sve misterije u koje dru�tva veruju poti�u iz tog prastarog carstva. ''To je ta zamisao da postoji prastaro, misteriozno, magijsko znanje, koje vam samo mi, upu�eni, mo�emo podariti. a koje poti�e iz vremena Atlantide. Celokupno znanje, mo� isceljivanja, mo� uni�tenja... bo�anstvene sile skrivene u tajnim dru�tvima.'' Ka�e se da se ova prastara misterijska religija prenosila potajno radi o�uvanja njenih u�enja tokom srednjeg veka. Veruje se da su vitezovi templari usvojili ove misterije, pa ih zatim vratili u Evropu po povratku iz krsta�kih ratova. ''Templari su doputovali u Svetu zemlju. Tu su oni usvojili mnoge svoje jereti�ke ideje zbog kojih su kasnije imali mnogo nevolja.' U Engleskoj, ove misterije su usvojili ljudi kao �to je dr D�on Di i, kasnije, ser Frensis Bejkon. Kada je Bejkon poslao svoja tajna dru�tva u Novi Svet, sa njima su do�le i misterije. Ukratko, te drevne misterije predstavljaju paganska verovanja Rima, Gr�ke, Vavilona i Egipta.'' ''A pre toga, tvrdi se da je to bio Enoh, za koga se ka�e da je bio veliki upu�enik i kralj Atlantide. Dakle, sva ta u�enja poti�u od Enoha.' Enoh se spominje u 1 Knjizi Mojsijevoj, gde se ka�e da je Enoh ''hodio sa Bogom, i nestade ga, jer ga uze Bog''. Biblijskog Enoha su zatim usvojili drevni okultni filozofi, koji su ga transformisali u sintezu razli�itih paganskih bogova i mudraca. Prema masonskim istori�arima, Enoh je kasnije Grcima bio poznat kao Hermes, a Rimljanima kao Merkur. Egip�anima je bio poznat kao Tot, a za Knjigu Totovu se ka�e da predstavlja zbirku njegove mudrosti. Mnogo se toga mo�e re�i o ezoterijskoj varijanti Enoha. Kada je dr D�on Di uspostavio kontakt sa an�eoskim bi�ima, ona su mu navodno prenela jedan magijski sistem zasnovan na Enohovoj knjizi. Danas je ovaj magijski sistem u �irokoj upotrebi, a poznat je kao ''Enohova magija''. Ipak, izgleda da je u misterijama Enoh najpoznatiji kao Hermes. ''Odatle poti�e izraz ''hermeti�ki''. Navodno je postojao taj veliki, veli�anstveni u�itelj okultnog znanja, poznat kao Hermes Trismegistus, �to zna�i ''Triput najve�i Hermes''. On je napisao knjigu ''Bo�anski pimander''. To je svojevrsna biblija drevnog okultnog znanja.' Ka�e se da je Hermes bio prvi koji je otkrio Zodijak i osmislio ve�tinu preno�enja znanja svetu. �to je jo� va�nije, Hermes je ljude pou�io ve�tini zidanja gradova. U ''Bo�anskom pimanderu'' otkrivena je hermeti�ka maksima ''Kako gore, tako dole''. Vidimo je ovde, na Tarot karti, predstavljenu slikom ma�ioni�ara koji jednom rukom pokazuje uvis, a drugom nani�e. ''''Kako gore, tako dole'', ali na drugi na�in. To zna�i da se, po ezoterijskoj misli, sve �to se nalazi gore odra�ava dole. Na primer, ljudsko bi�e ima odre�en oblik i formu. Ali, sam svemir je divovska verzija ljudskog tela. Sve �to postoji ovde dole ima nebesko, makrokosmi�ko poreklo. To jedna od osnovnih ideja okultizma.'' Princip ''kako gore, tako dole'' �esto je predstavljen u ezoterijskoj umetnosti, mno�tvom razli�itih simbola. Najosnovniji od njih je trougao okrenut nagore, kojega prati drugi trougao okrenut nadole. Zajedno oni tvore heksagram, naj�e��e poznat kao ''Davidova zvezda''. To je jedan od simbola koji preovla�uju u okultizmu. Ako uklonimo osnovice trouglova, mo�emo da vidimo obrise masonskog �estara i kompasa. Slede�a slika pokazuje ono �to je Menli P. Hol nazvao ''Bog odraza''. Naziva se jo� i ''Drevni'', i predstavlja starca nagnutog iznad vodene povr�ine koja odra�ava njegov lik. Zapazite kako polo�aj njegovih ruku i kruna na njegovoj glavi formiraju dva trougla nalik na Davidovu zvezdu. Na grudima mu je malte�ki krst, usmeren navi�e i odslikan u vodi. Ezoterici veruju da se ovaj princip odraza mo�e na�i i u prirodi. Prirodne vodene povr�ine su ogledala koja predstavljaju ovu hermeti�ku maksimu. Imaju�i to na umu, zapazite lokacije vodenih povr�ina u glavnom gradu Amerike. Ispred va�ingtonskog obeliska zgrade parlamenta ''Linkoln memorijalnog centra'' i Vrhovnog suda. ''Kako gore, tako dole'' je filozofija kojom su se rukovodila prastara dru�tva, grade�i svoje gradove i spomenike u harmoniji sa zvezdama. Primere ove prakse predstavljaju misti�na mesta poput Stounhend�a, piramida i Uskr�njih ostrva, a moderni istra�iva�i veruju da me�u njih spada i projekat grada Va�ingtona. '''Kako gore, tako dole'. Sve osobe koje su bile ume�ane u bilo koji deo prastare arhitekture delovale su u kladu sa tom filozofijom, tom izrekom. Posebno kada je u pitanju masonerija. ''Kako gore, tako dole'' - ono �to imate na nebu treba da odra�ava, tokom odre�enog vremenskog perioda, ono �to se nalazi na zemlji. Prema mom mi�ljenju, Va�ington ima iza sebe neku veoma jaku spiritualnu energiju, zahvaljuju�i povezivanju ovih zgrada sa rasporedom raznih zvezda.'' Tu spiritualnu energiju spominje i masonski pisac Dejvid Ovason. On pi�e da su ''u godinama koje su usledile nakon ameri�ke revolucije, masonska bratstva odr�avala obrede postavljanja kamenova temeljaca upravnih zgrada. Te zgrade su uskla�ene sa zvezdama i sa duhovnim bi�ima koja vladaju tim zvezdama''. Rasprave o projektu grada Va�ingtona obi�no po�inju od samih projektanata. Da li su to bili ljudi koji bi koristili ezoterijsku filozofiju prilikom izgradnje glavnog grada Amerike? ''Mora se napraviti razlika izme�u rasporeda ulica u Va�ingtonu i arhitekture koja ga ukra�ava. Poznata su nam imena glavne �etvorke koja je napravila plan gradskih ulica, kao i varijacije do kojih je do�lo prilikom pravljenja plana. Zatim, tu je i nepoznat broj arhitekata koji su radili na razli�itim zdanjima koja su podizana tokom godina.'' Ipak, ka�e se da je na svakom va�nom nivou uticaj masona imao presudnu ulogu. I to u toj meri, da mnogi istra�iva�i tvrde da vide masonski �estar i busolu u samom rasporedu ulica. ''O�igledno je da su mnogi projektanti i arhitekte Va�ingtona bili masoni. Po�ev�i od samog D�ord�a Va�ingtona, koji je bio mason visokog ranga, i koji je bio pokreta�ka sila i rukovode�i uticaj kada je u pitanju bila lokacija i projekat ovog grada.'' Autoritet Va�ingtona, kao oca nove nacije, zacrtao je put razvoja ameri�ke prestonice. Prvo je uticao na njegovog projektanta. L'ANFANOV PLAN D�ord� Va�ington je jo� uvek bio predsednik kada je za�et plan izgradnje. Va�ington je ovlastio majora Pjera �arla Lanfana da isprojektuje prvobitni raspored ulica. Lanfan je do�ao iz Francuske sa markizom de Lafajetom. Borio se zajedno sa Va�ingtonom u ameri�kom ratu za nezavisnost, kao jedan od njegovih oficira. Bio je poznat kao temperamentan Francuz s kojim je ponekad bilo te�ko, ako ne i nemogu�e, raditi. ''Po mom shvatanju, on je imao veoma �vrste stavove o svom projektu izgradnje ulica Va�ingtona. Kada su bile predlagane i najmanje izmene, postajao je razjaren.'' ''Ne! Apsolutno ne! Nikakve izmene! Nikakve izmene!'' ''Ipak, ako pogledate njegov originalni plan koji je, naravno, dostupan, mo�ete da vidite njegovu mapu - i ona je veoma sli�na sada�njem rasporedu ulica.'' Lanfan je insistirao na tome da se njegov originalni nacrt doslovno primenjuje. To je kasnije dovelo do toga da bude isklju�en iz projekta. I pored toga, jedan masonski pisac pi�e da su ''prvi arhitekti, odgovorni za pojedina�na zdanja, nastojali, sa velikim uspehom da se pridr�avaju Lanfanovog plana''. Ovaj pisac nadalje to naziva ''tajnim obrascem, koji je trebalo da se ostvari uz pomo� zainteresovanih masona''. Ipak, u prvim fazama, Lanfan je �esto bio u sukobu sa Tomasom D�efersonom. ''Oni se nikako nisu slagali. Naravno, D�eferson je imao veoma va�nu ulogu u projektovanju Va�ingtona.'' D�eferson je, zajedno sa Bend�aminom Frenklinom, bio duboko zainteresovan za astronomiju. Proveo je pet godina kao ameri�ki ambasador u Francuskoj. Po povratku u svoju zemlju, sa sobom je doneo uticaj evropske arhitekture. Zajedno sa Va�ingtonom, D�efersonom i Lanfanom na projektu su radili Endrju Eleket, gradski geometar, kao i Bend�amin Beneker, njegov pomo�nik. Benekera su nazivali ''�ovekom koji je voleo zvezde''. Bio je to ameri�ki crnac ro�en kao slobodnjak koji je objavljivao poznati almanah ''O astronomiji''. Mnogo se raspravlja o njegovom uticaju na izgradnju Va�ingtona. Neki veruju da je, kada je Pjer Lanfan otpu�ten sa ovog posla, on sa sobom poneo i svoje nacrte. ''Do vi�enja, gospodo!'' ''Lanfane!'' Navodno je Beneker uspeo da ih rekonstrui�e, zahvaljuju�i svom fotografskom pam�enju. Drugi tvrde da su projektanti i dalje imali pristup kopijama Lanfanovog projekta, a da je nedovr�ene elemente kasnije dodao geometar Endrju Eleket - malo poznat lik, za kojeg neki smatraju da je bio slobodni zidar. Iako su brojni detalji jo� uvek obavijeni velom tajne, �ini se da se svi istra�iva�i i njihovi kriti�ari sla�u u jednom: u interesovanju za ezoterijske elemente koji su ugra�eni u grad Va�ington. Kada je kona�ni projekat najzad bio predstavljen, D�ord� Va�ington je odlu�io da ga nazove ''Lanfanov plan''. Mo�da je najuticajniji istra�iva� ovog plana i tajanstvenih, skrivenih elemenata prestonice SAD autor Dejvid Ovason, koji je napisao ''Tajnu arhitekturu glavnog grada na�e dr�ave''. U ovoj knjizi Ovason tvrdi da pravu misteriju Va�ingtona treba tra�iti u ''federalnom trouglu''. ''Ovason je zaklju�io da je ''federalni trougao'' u osnovi odraz zvezdanog poretka.' Ovasonova istra�ivanja, vi�e od svega ostalog, potvr�uju ideju da je grad Va�ington sagra�en na osnovu hermeti�kog principa ''kako gore, tako dole''. ''Projektovan je tako da odra�ava ono �to se doga�a me�u zvezdama, gde imamo pravougli trougao koji okru�uje sazve��e Devica.'' Pravougli trougao koji okru�uje sazve��e Devica delimi�no se odra�ava u nacrtu federalnog trougla. On predstavlja Pitagorinu teoremu. Ova teorema jednostavno ka�e da je zbir kvadrata nad katetama jednak kvadratu nad hipotenuzom. Ova teorema ima jedinstven i misteriozan zna�aj u slobodnom zidarstvu. ''Zanimljivo je da na tre�em stepenu kandidat za majstora masona dobije nekoliko lekcija. U jednoj mu se nala�e da meditira o 47 problemu Euklida, �to je istovremeno i 47 teorema Pitagore. Poznata je i kao Pitagorina teorema, i glasi ovako: '' Zbir kvadrata nad katetama jednak kvadratu nad hipotenuzom u svakom pravouglom trouglu.'' I, naravno, svi ka�u: ''Ha!?'' ... Kakve veze to ima s bilo �im? Ali, zvu�i impresivno. a niko vam ni�ta ne obja�njava. Morate sami to da istra�ite. Morate da preuzmete inicijativu i odete u masonsku biblioteku, u biblioteku �kotskog reda. sre�om, postoji ogromna njihova biblioteka u Milvokiju, gde �ivim. Tamo saznate da oni ka�u da simboli imaju razli�ite nivoe zna�enja. na primer, uspravna stranica trougla predstavlja Bala. horizontalna stranica predstavlja �enu, koja je naravno u le�e�em polo�aju i pasivna. hipotenuza koja povezuje ovo dvoje predstavlja bo�ansko dete koje Bal i boginja stvaraju. Bal i Astarota, Oziris i Izida - izaberite koje god ho�ete ime... sve je to potpuno isto. Oni poku�avaju da prizovu pagansko trojstvo Bala, odnosno Ozirisa, Izide i Horusa.'' �ema razvijenih kvadrata ove teoreme oblikuje latini�no slovo ''Y''. U svojoj knjizi, Dejvid Ovason iznosi mi�ljenje da je Va�ington namerno sme�ten na u��u reke Potomak i Isto�ne reke da bi se dobio ovaj pitagorejski simbol, slovo ''Y''. D�ord� Va�ington je nacrtao krug od 15 km oko grada u skladu sa stranama sveta glavna Ovasonova teorija jeste da, prema Lanfanovom prvobitnom planu, Bela ku�a, va�ingtonski obelisk i zgrada parlamenta formiraju pravougli trougao, uskla�en sa zvezdanim poretkom iznad njega. Tamo tri zvezde okru�uju sazve��e Devica, formiraju�i zvezdani trougao. Prema Ovasonu, ovaj ''federalni trougao'' zapravo postoji unutar zvezdanog trougla i ima istu svrhu. Ovaj hermeti�ki simbolizam, ''kako gore, tako dole'', ima za cilj preuzimanje spiritualne energije povezane sa sazve��em Device. Ali, s kojom svrhom? Da li je to mo�da zato �to, kao �to Izida ra�a Horusa, tako i energija Device treba da porodi bo�ansko dete? Ovason govori o Aveniji Pensilvanija kao spiritualnom centru Va�ingtona, delimi�no stoga �to ona predstavlja direktnu vezu izme�u zgrade parlamenta i Bele ku�e. ali i stoga �to Avenija Pensilvanija predstavlja hipotenuzu ''federalnog trougla'' i simbolizuje bo�anskog potomka paganskog trojstva. ''Bo�ansko dete je navodno, u nedostatku boljeg izraza, mesija Nju Ejd�a. On je, navodno, proizvod spajanja kosmi�ke �enske sile i kosmi�ke mu�ke sile. Tako nastaje sinergija.'' Ovo spajanje mu�kog i �enskog principa predstavlja su�tinu celokupne okultne doktrine. To su pozitivan i negativan aspekt, kao u crno-belom jin-jang simbolu. Ser Frensis Bejkon je negovao te ideje pomo�u bo�anstava Apolona i Atine. Svoja misti�na gledi�ta Bejkon je preuzeo iz u�enja kabale. ''U kabali se nau�ava da mu�karac i �ena predstavljaju kompletnu posudu, i to je jedini na�in da se sveta svetlost u celosti zadr�i.'' Ovaj koncept celovitosti se dodatno defini�e ezoterijskim shvatanjem alhemije. ''U arapskom, re� za hemiju je ''alhamija''. U evropskim jezicima to je postalo ''alhemija''. Ali, u arapskom to naprosto zna�i 'hemija'.'' '''Alhemija' je 'bo�anska hemija'. Koristi se u tom zna�enju. Re� je o transformaciji. O preobra�aju 'ni�eg ja' u 'vi�e ja'. Neki koriste simboli�ki izraz 'pretvaranje olova u zlato'.'' Ova bo�anska hemija se ponekad naziva ''hemijsko ven�anje'' ili ''brak''. Red ru�e i krsta je u sedamnaestom veku objavio dokument pod nazivom ''Hemijsko ven�anje Kristijana Rozenkrojca''. Veb-sajt reda ru�e i krsta obja�njava svrhu ove pri�e, re�ima da se alhemija zasniva na shvatanju da je �ovek, zbog gubitka svog prvobitnog adamovskog stanja, podeljen unutar sebe. Svoju integralnu prirodu on ponovo zadobija tek kada se dve sile ponovo spoje jedna sa drugom. ''Kao �to su postojali Adam i Eva, tako postoje suprug i supruga, mu�karac i �ena. To su dve razli�ite osobine, pozitivna i negativna. Zajedno, one �ine jednu celinu.'' �irom grada Va�ingtona, ovaj alhemijski i pitagorejski princip mu�kog i �enskog kao da se uvek iznova ponavlja. Zapazite spomenik D�ejmsu Bjukenenu. S jedne strane je sme�tena mu�ka figura, a sa druge strane �enska. Predsednik Bjukenen, koji je i sam bio mason, nalazi se u sredini - tamo gde treba da bude 'usavr�eni �ovek'. Ali, mo�da ubedljivo najjasniji prikaz ove alhemijsko-pitagorejske formule predstavlja spomenik skautima, sme�ten u 15 ulici, izme�u Ulice E i Avenije Ustava. Udru�enje skauta u Americi osnovao je jedan mason, Danijel Karter Bird, tako da izgleda prikladno da ovaj spomenik bude neka vrsta ameri�kog trojstva. De�ak skaut tu stoji na mestu bo�anskog potomka. Ipak, ezoterici tvrde da se bo�ansko dete ne mo�e roditi bez pomo�i odozgo. ''Primarni izvori upu�uju na to da su D�eferson i ostali koji su bili uklju�eni u pravljenje nacrta verovali da, ako pove�u nebeski poredak sa onim �to stvaraju i ako grade u odre�eno vreme, to �e privu�i spiritualnu energiju i silu na to mesto.'' Zamisao o primanju pomo�i od nebeskih sila bio je prastari obi�aj alhemi�ara, rozenkrojcera i onih koji su tragali za skrivenim znanjem. Ali, �ini se da kip generala Gordona Mida u Aveniji Pensilvanija upadljivo odra�ava ovu ideju. Mid je bio general severnja�ke vojske koji je porazio Roberta Lija u poznatoj bici kod Getisburga. Neki je nazivaju najkrvavijom i najodsudnijom bitkom u gra�anskom ratu, bitkom koja je kona�no presudila da ameri�ke dr�ave ipak ostanu ujedinjene. Zapazite kako general stoji napred, dok mu se nad glavom vijori zlatni barjak pobede, A iza njega se vidi mno�tvo mitskih bogova i bo�anskih likova koji kao da predstavljaju sile i vlasti sa nebesa. Sve u svemu, �ini se da ova skulptura odslikava ideju da su nebeske sile osposobile Mida da uradi ono �to je uradio. Ali, koje su to zapravo sile? I kakvu silu one predstavljaju? Na veb-sajtu slobodnih zidara mo�e se videti �tap generala Mida, sa crte�ima koje je general urezao na njega, imenom i datumom bitke kod Getisburga, kao i mrtva�kom glavom iznad koje se nalaze masonski �estar i busola. Zapazite i zlatni barjak koji se vijori iznad Midove glave poput oreola, podse�aju�i nas na bezbrojne srednjevekovne slike Hrista. Ovaj motiv hristolike li�nosti osposobljene od strane nebeskih bi�a �esto se sre�e u Va�ingtonu, i izgleda da predstavlja savr�eni spoj sa simbolima device koji se javljaju �irom grada. Me�u njima je boginja slobode na vrhu zgrade federalnog parlamenta. Kopija ove boginje slobode nalazi se unutar parlamenta. Ka�e se da ova devica predstavlja �istotu i savr�enstvo. Stoga, ona je alhemijski pratilac 'usavr�enog �oveka', koji tako�e u�estvuje u za�injanju 'bo�anskog deteta'. Ispred zgrade Vrhovnog suda, s jedne strane nalazi se statua mu�karca, a sa druge statua �ene. Ali, u sredini zida iznad ulaza nije mu�karac, nego �ena za koju se ka�e da predstavlja ustoli�enu boginju slobode. Koju to slobodu ona predstavlja? Podnaslov knjige Dejvida Ovasona glasi: ''Masoni i izgradnja Va�ingtona''. Da li je mogu�e da su sav ovaj prikriveni simbolizam namerno ugradili slobodni zidari? Izgleda da Dejvid Ovason misli da jesu. On je odbio da snimimo intervju sa njim, ali dao nam je telefonski intervju u kom je rekao da smatra da je njegova op�irna knjiga samo zagrebala povr�inu. U masonskom sedi�tu u Va�ingtonu saznali smo i to da je nakon objavljivanja knjige Dejvid Ovason postao slobodni zidar. Iako mnogi masoni s ponosom tvrde da je glavni grad SAD preplavljen masonskim simbolima, ne sla�u se svi sa tim. ''Na osnovu mojih izu�avanja grada Va�ingtona i njegove istorije, ne verujem da ima bilo kakvih tajnih planova i projekata povezanih sa masonima.' Dr S. Brent Moris je po�asni mason 33 stepena i glavni urednik �asopisa ''�kotski obred'', najva�nije masonske publikacije. Njegova kancelarija je sme�tena u Masonskom hramu u Va�ingtonu. ''Ovde su Hari Truman, Bob Dol, D�im Dotri, D�on Tosuza, D�on Glen...'' ''Znamo da je nosio ovu medalju. Nismo sigurni da je imao kad je polagao temeljac. Ovo je prega�a koju je tada imao. ona i danas postoji. Evo ga ovde, kako postavlja kamen temeljac.' Iako je dr Moris ponosan na vi�evekovno masonsko nasle�e istaknutih �lanova, on se ne sla�e sa Ovasonovim idejama o masonskom simbolizmu i vezama sa rasporedom zvezda i zodija�kim znakovima. ''Masoni upotrebljavaju Zodijak isklju�ivo povr�no. Koriste ga kao znak koji ukazuje na nebo. Mo�ete da odete u Nacionalnu akademiju nauka i da gledate mape koje predstavljaju nebo. U Muzeju br. 4 mo�ete da vidite slike bogova i boginja. A svakako, ako postoji neko u Va�ingtonu ko nije pod uticajem astrologije, to je onda Nacionalna akademija nauka. Masoni koriste Zodijak kao simbol za nebo, kao simbol za nebesa. Mi govorimo o sedam slobodnih umetnosti i nauka. To su gramatika, retorika, logika, aritmetika, geometrija, muzika i astronomija. Zodijak se �esto koristi da bi predstavio astronomsku nauku. Ali, ne postoji neko specijalno masonsko zna�enje pripisano Zodijaku. Niti ikakvo masonsko zna�enje pripisano astrologiji. Ja ne pridajem veliki zna�aj Ovasonovim teorijama.'' Dr Moris je istaknuti masonski apologeta. Nekoliko puta se pojavljivao na TV-stanici ''History Channel''. Napisao je nekoliko knjiga, me�u kojima je i ''Kompletan vodi� u slobodno zidarstvo za idiote''. ''Napisao sam svoj ''Kompletan vodi� u slobodno zidarstvo za idiote'' zato �to postoji sve ve�e zanimanje za masonsko bratstvo. Velikim delom, za to je zaslu�na knjiga ''Da Vin�ijev kod'' Dena Brauna i i��ekivanje da njegova slede�a knjiga bude o slobodnim zidarima. Zbog rastu�eg interesovanja javnosti, smatrao sam da je va�no da napravim knjigu koja �e biti jednostavna za �itanje, koja se bavi �injenicama, i koja odgovara na brojne optu�be, tvrdnje i glasine o masonima.'' Dr Moris je �ak odr�ao predavanje u Kuli Kanonberi u Londonu - nekada�njem domu ser Frensisa Bejkona, kojeg smatraju prvim velikim majstorom moderne masonerije. Moris je me�u bra�om masonima veoma cenjen zbog revnosne odbrane njihovog zanata. ''Postoje mnoge teorije o uticaju slobodnih zidara na Sjedinjene Dr�ave. Mo�ete da na�ete veb-sajtove koji tvrde da su svi potpisnici deklaracije o nezavisnosti bili masoni, ili da je 50 potpisnika bilo u masonima. kao i da su svi, ili ve�ina, potpisnika Ustava bili masoni. zatim da je veliki pe�at SAD zapravo masonski simbol. a i da raspored ulica u gradu Va�ingtonu krije masonske simbole. Postoje dve grupe ljudi koje �ire ove ideje. Prvu grupu sa�injavaju protivnici masona. Ljudi koji mrze masone i koji �ele da poka�u da postoji neka zlokobna, mo�na, a mo�da i demonska zavera koja rukovodi Sjedinjenim Dr�avama. Drugu grupu sa�injavaju preterano revnosni masoni. Oni tako�e �ire te ideje.' Ipak, protivnici masonstva pa�ljivo isti�u da su preterano revnosni masoni bili me�u najuticajnijim ljudima u ameri�koj istoriji. Ed Deker je jedan od vode�ih kriti�ara masona i pisac knjige ''Mra�na strana masonerije''. Deker opominje ljude na ono �to smatra opasnostima koja prete od masonerije. ''U mojoj porodici postoji masonska tradicija. Mi smo bili masonska porodica generacijama unazad. Moje istra�ivanje je otkrilo vi�e od 200 godina �lanstva mu�kih �lanova moje porodice u ovom bratstvu. tako�e i �ena i dece. Ono se prenosilo sa mog �ukundede, pradede, dede... na oca.' Deker tvrdi �ak i to da su mu masoni pretili, kada je u pro�losti odavao njihove tajne. ''Pucali su na mene, prebijali me, napadali, pljuvali... sve �to vam padne na pamet. Kada poku�aju da vas ubiju, znate da su ozbiljni. �ivot mi je mnogo puta bio u opasnosti. Zahvaljujem Bogu �to sam �iv.' Deker veruje da masoni koriste mudru taktiku i igru re�i da bi prikrili svoj uticaj na ameri�ku istoriju i da bi sakrili istinu o svojim tajnim ritualima. ''Pre mnogo godina gostovao sam u jednoj radio emisiji u Kaliforniji govorio sam o tridesetom stepenu �kotskog obreda, prilikom kojeg piju vino iz ljudske lobanje. Govore o ljudskoj lobanji i o tome da je hleb koji masoni tom prilikom jedu zapravo telo Zaratustre, Konfu�ija, Isusa i svih velikih u�itelja, Bude i tako dalje. I da je krv koju pijete zapravo kombinacija krvi svih tih velikih vo�a i u�itelja �ove�anstva, tih velikih masona. To je neka vrsta masonske transsupstancijacije govorio sam o tome... znate, kad odete na neki obred i tamo vam daju da pijete vino iz lobanje, imate problem. Jedan slu�alac se javio i rekao: ''Ja sam mason ve� 60 godina. Vi ste la�ov! Mi ne pijemo iz ljudske lobanje.' Odgovorio sam mu: ''Vi ste la�ov. naravno da pijete iz ljudske lobanje. Nemojte meni to da pri�ate. ja to znam. bio sam tamo, video sam''. A on je rekao: ''Pa, pijemo iz plasti�ne lobanje, a ne iz prave''. Rekao sam: ''�ove�e!'' To je za njega bila igra re�ima. Mnogi postavljaju pitanje: ako su neki od vode�ih i najmo�nijih ljudi u ameri�koj istoriji u�estvovali u takvim okultnim obi�ajima, kakve �e to posledice imati po sudbinu Amerike. Sudbinu koju su isplanirala tajna dru�tva i za koju se ka�e da je, poput mnogih drugih zagonetki, ispisana u kamenim blokovima grada Va�ingtona. MASONSKI PROGRAM RADA? Sve vi�e masona odbacuje ove ideje o masonskom planu upisanom u Va�ington. Jedan od njih je Trevor Mekjuen, veliki istori�ar masonske lo�e u Britanskoj Kolumbiji. ''Ako prou�avate arhitekturu, primeti�ete da arhitekte s vremena na vreme igraju neke interne �ale. Na primer, u frizu koji prave oko vrha zgrade nalaze se medaljoni koji treba da predstavljaju stari rimski kovani novac. A oni, umesto da stave lik rimskog imperatora, stavljali su tamo lice svog zeta. Niko ne bi mogao da ga vidi, ali on je bio tamo. Stavili bi svoju decu, ili psa, ili �tapove za pecanje - zato �to su voleli da idu na pecanje... Stavljali su male simbole, male ideje skrivene na zgradi, prosto zato �to je to bio njihov potpis, �to su mogli to da urade a da niko ne primeti. Dakle, ho�u da ka�em da, ako je arhitekta koji je bio mason stavio negde svoj simbol, to je bio naprosto deo njegovog potpisa. Izraz njegovog sopstvenog �ivota. Nije to radio zato �to mu je to nalo�io neki masonski autoritet, ili da bi ostvario neki masonski uticaj ili cilj.' ''Mogu oni da vrdaju koliko god ho�e... Kada razgovarate sa nekim masonom i on vam ka�e: ''Pa, ti simboli su bili obi�na zabava''. ili ''Oni su slu�ajno nastali, nisu masonska obele�ja'' - to su besmislice. Tamo su ih stavili masoni zarad masonskih ciljeva. Masoni pi�u o tome. Mogu to da vam ka�u u crkvi ili dok sedite u dnevnoj sobi i razgovarate, ali masoni pi�u o tome. U svojim �asopisima pi�u �lanke o tome. Idite na masonske veb-sajtove - oni se hvale time. Oni sami ukazuju na to.'' Jedan od takvih masona je Majkl Bejd�ent, svetski poznat pisac knjige ''Sveti gral, sveta krv''. Bejd�ent je �lan Odbora staratelja nad Kulom Kanonberi u Londonu. Tako�e je i urednik �asopisa ''Slobodno zidarstvo danas'' - lista koji otvoreno naziva Va�ington masonskim gradom. Ipak, glavna rasprava se vodi o tome da li su dva vode�a projektanta, Pjer Lanfan i Tomas D�eferson, bili masoni. ''Interesantno je, kada istra�ujete o Tomasu D�efersonu i Pjeru Lanfanu, to je kao da jurite senku.' Mnoge masonske lo�e i veb- sajtovi otvoreno izjavljuju da su Tomas D�eferson i Pjer Lanfan zapravo bili masoni. Posebno se to odnosi na D�efersona, koji se �esto mo�e videti na listi masonskih predsednika. Kao, na primer, u ovoj kolekciji iz predsedni�ke biblioteke Harija Trumana. Nema potrebe nagla�avati da je i sam Truman bio ponosan mason. Neki veruju da moderna masonerija pori�e �lanstvo D�efersona i Lanfana da bi se ogradila od ideje o masonskoj zaveri u ameri�koj istoriji. ''Na internetu mogu da vam prona�em masonske edicije Biblije koje sadr�e liste predsednika SAD koji su bili masoni - i D�eferson se nalazi na njima. Onda oni ka�u: ''Aha, mi znamo da je D�eferson bio mason, a vi poku�avate to da sakrijete. Jer on je bio grozan deista, a vi ne �elite ateistu, nehri��anina i deistu kao jednog od svojih �lanova''. Odgovor je: ''Ne. ljudi koji su pisali Bibliju, odnosno dodatne strane za to izdanje Biblije su pogre�ili''.' "Jedni na�in da se doka�e da je bilo ko mason jeste da se pogleda zapisnik o inicijaciji. Zapisa o njegovoj inicijaciji zasigurno nema' Neki tvrde da su D�eferson i Lanfan bili inicirani tokom boravka u Francuskoj. U Parizu je Lo�a devet sestara bila poznata francuska lo�a. Me�u njenim �lanovima bili su Bend�amin Franklin, D�on Pol D�ons i markiz de Lafajet. D�eferson i Lanfan tamo bi svakako bili u dru�tvu prijatelja. "Mogu�e je, kad su u pitanju Pjer Lanfan i Tomas D�eferson, da su pripadali francuskoj masonskoj lo�i ili nekoj drugoj masonskoj lo�i u Evropi. D�eferson je bio ambasador u Francuskoj. Lanfan je bio Francuz. Mo�da su pripadali francuskoj lo�i. Mo�da se zapisnik o njihovoj inicijaciji izgubio tokom francuske revolucije, ili u nekom drugom periodu. Mo�da su ih tako�e posetili vanzemaljci i preneli u Oblast 51 u Novom Meksiku, a zatim prevezli nazad, do njihove ku�e. I to je jedna od mogu�nosti.'' U o�trom kontrastu sa shvatanjem dr Morisa, Majkl Bejd�ent u svom �asopisu ''Slobodno zidarstvo danas'' otvoreno naziva Pjera Lanfana i Tomasa D�efersona masonima. To rade i mnoge druge masonske lo�e i dan-danas. Sli�no tome, suprotstavljena gledi�ta postoje i kada su u pitanju spisi Dejvida Ovasona. ''Ovason nije napisao anti- masonsku knjigu. Sve u svemu, Ovason o masonima govori dobre stvari. On pri�a o tome kako su graditelji i osniva�i ove nacije bili slobodni zidari. To, naravno, nailazi na topao prijem kod ostalih masona.' Me�u onima koji su njegove re�i toplo primili nalazi se i C. Fred Klajnknekt, biv�i Vrhovni veliki zapovednik drevnog �kotskog obreda. Mnogi veruju da je to najmo�niji masonski polo�aj u Sjedinjenim Dr�avama. Klajnknekt je ovde fotografisan pored Ronalda Regana, kada je Regan bio proizveden u po�asnog masona 33 stepena. To postaje zna�ajno kad se uzme u obzir da je Klajnknekt napisao predgovor za knjigu Dejvida Ovasona. On po�inje sa re�ima: ''Kako gore, tako dole'' i ka�e: ''Ove re�i, pripisane Hermesu Trismegistusu, le�e u srcu zapadne ezoterijske tradicije''. Kasnije o ovoj knjizi govori kao o fascinantnom i temeljito potkrepljenom �tivu. Zamolili smo dr Morisa da to prokomentari�e. ''Klajnknekt je bio jedan od onih koji su �eleli da radim u Vrhovnom savetu kao urednik �asopisa ''�kotski obred''. Poznajem ga vi�e od 20 godina. Cenim ga kao masona, kao administratora. veoma sam impresioniran onim �to je postigao. Ali, ne sla�emo se ba� u svemu �to se ti�e tog istorijskog tuma�enja.Va�na stvar je to da on u svom uvodu nagla�ava da je Ovason ''mo�da prona�ao obja�njenje''. Ne ka�e da je to kona�no i jedino obja�njenje. Svakako, u pitanju je zanimljivo obja�njenje, ali ja ne mislim da ima istorijsku podlogu.' O istra�ivanju Dejvida Ovasona C. Fred Klajnknekt pi�e da ''skora�nja nau�na istra�ivanja iznose na videlo nesumnjiv uticaj slobodnog zidarstva na ameri�ki sistem vlasti''. Iako Klajnknekt oprezno iznosi svoje zaklju�ke, on dalje upore�uje Ovasonov rad sa delima masonske ikone iz devetnaestog veka Alberta Pajka. ''Albert Pajk je bio otac, pravi otac ameri�ke masonerije.'' ''Ne postoji ve�i autoritet kada je u pitanju �kotski obred masonerije, jer je Albert Pajk njegov autor. On je napisao �kotski obred, sva 32 stepena.'' ''Albert Pajk je u svojim istra�ivanjima rituala izneo ideju da plafon masonskih lo�a treba oslikati slikama sazve��a.' U predgovoru Ovasonovoj knjizi, Klajnknekt komentari�e taj Pajkov predlog izgleda plafona. On ka�e: ''Zapanjuju�e je da Pajkov dizajn plafona precizno odra�ava iste one misterije koje je zapazio Dejvid Ovason u ovoj knjizi''. ''Albert Pajk je bio jedan od najuticajnijih masona devetnaestog veka. Mislim da se pridru�io bratstvu 1859 godine, neposredno pre Gra�anskog rata. Bio je stru�njak za stare jezike. odli�no je poznavao ono �to bismo danas nazvali uporednom religijom. i dobio je zadatak od Vrhovnog odbora ju�ne oblasti da napi�e novu verziju njihovih rituala. To je uradio neposredno pre gra�anskog rata, a posle gra�anskog rata izabrali su ga za Velikog zapovednika ju�ne oblasti i na tom polo�aju je ostao, �ini mi se, do svoje smrti 1891 godine.'' Pajk je bio na polo�aju Vrhovnog velikog zapovednika u ju�noj oblasti, koja svoje sedi�te ima u gradu Va�ingtonu. To je upravo onaj polo�aj koji je kasnije pripao C. Fredu Klajnknektu. Veliki doprinos Alberta Pajka �kotskom obredu jeste njegova knjiga ''Moral i dogma drevnog i prihva�enog �kotskog obreda slobodnog zidarstva''. Na naslovnoj strani pi�e: ''Ezoterijska knjiga, samo za upotrebu od strane �lanova �kotskog obreda. Vratiti u slu�aju istupanja ili smrti primaoca''. ''Dobijali su je masoni kada bi pro�li kroz niz stvari. Tada bi dobili primerak knjige Alberta Pajka.' Pajk je izjavio da prava definicija slobodnog zidarstva glasi: ''napredovanje prema svetlosti''. Sada se postavlja slede�e pitanje: �ta je masonska svetlost? Mnogi veruju da se odgovor nalazi u re�ima samog Pajka. U knjizi ''Moral i dogma'' on je napisao: ''Lucifer - �udno i misteriozno ime za duha tame. Da li je on taj koji donosi svetlost? Ne sumnjajte u to!'' Masoni i njihovi kriti�ari verovatno �e se slo�iti da ove re�i, mo�da vi�e od svega drugog, bacaju senku na uspomenu na Pajka. Ali Albert Pajk nije bio jedini mason koji je govorio o tim stvarima. Menli Hol, je u svojoj knjizi 'Izgubljeni klju�evi masonerije' pisao da kada mason nau�i misteriju svoga zanata uzbudljive energije Lucifera bi�e u njegovim rukama. Ovo je jo� jedna skulptura koju je napravio gospodin Hol �ovjeka kojem se divio, a to je bio Albert Pajk, jedan od najve�ih masona na svetu. Kip Alberta Pajka nalazi se na uglu Tre�e i D ulice, u centru Va�ingtona. Podigli su ga masoni 1901 godine, u skladu sa zaklju�kom Kongresa. Pajk je prikazan sa devicom u podno�ju, kako dr�i zastavu �kotskog reda. Vi�e od 100 godina nakon svoje smrti, Pajk je i dalje va�na i kontroverzna li�nost ameri�ke prestonice. Ne samo da se tu jo� uvek nalazi njegov kip, nego je on jo� uvek centralni fokus jednog od najupe�atljivijih zdanja u Va�ingtonu. U pitanju je Masonski hram, sedi�te Drevnog i prihva�enog �kotskog masonskog reda. Ovu zgradu je projektovao arhitekta koji je �iveo u dvadesetom veku, D�on Rasel Poup. Izgra�ena je po uzoru na Halikarnas, jedno od sedam �uda anti�kog sveta. Sam Poup nije bio mason, tako da se oslanjao na ezoterijsko znanje Eliota Vudsa, masona 32 stepena, koji je bio arhitekta federalnog parlamenta. Vrh Hrama ima oblik stepenaste piramide, koja po nekima predstavlja paralelu sa piramidom bez vrha koja se nalazi na pole�ini nov�anice od jednog dolara. ''Ako prebrojite masonske nivoe, vidite da ih ima 13. To odgovara broju od 13 stepenika piramide na vrhu Masonskog hrama.'' Ne samo da je broj 13 prisutan u dizajnu krova, ve� je i Masonski hram sme�ten 13 blokova daleko od Bele ku�e. Neke to navodi na zaklju�ak da tajni masonski potpis povezuje masoneriju sa sedi�tem vlasti u ameri�koj vladi. ''Jedna od zanimljivih teorija koje postoje o planu izgradnje Va�ingtona jeste da je Masonski hram ta�no 13 blokova udaljen od Bele ku�e. To se obi�no izgovara sa velikim u�asom i siguran sam, kada bismo imali prate�u muziku, da bi se u pozadini �uli duboki basovi da bi naglasili to ose�anje u�asa. Me�utim, ispostavlja se da postoje neke bo�ne ulice. Ako ubrojite i njih, a ne brojite ulice koje idu u krug, da biste do�li do broja 13 morate da za�murite na neke ulice. Koriste�i plan grada mo�emo utvrditi da ima ta�no 13 raskrsnica izme�u Bele ku�e i Masonskog hrama, sme�tenog u ju�nom delu Ulice F. Dr Moris, me�utim, tvrdi da kada brojimo i dve ulice koje presecaju skver, a ne samo onu koja prolazi izme�u njih, ne dobijamo 13 blokova. Pa ipak, �ak i tako �uvena izdanja kao �to je ''U. S. News&World Report'' prepoznaju da je Masonski hram sme�ten oko 13 blokova severno od Bele ku�e. Ali, praznoverice o broju 13 izgleda da su ugra�ene u ameri�ku kulturu. �ak i na�i moderni liftovi pa�ljivo izbegavaju taj broj. Pri�a se da je predsednik Frenklin Ruzvelt pozivao sekretaricu na ve�eru kada je postojala opasnost da se za stolom pojavi 13 osoba, a i da je izbegavao da izlazi iz ku�e svakog trinaestog u mesecu. Pa ipak, �ini se da F. D. Ruzvelta nije toliko brinulo pojavljivanje broja 13 na velikom pe�atu ili nov�anici od jednog dolara. Trinaest listova na maslinovoj grani, trinaest linija i pruga na �titu, trinaest pera u orlovom repu, trinaest strela u njegovim kand�ama, trinaest slova u frazi ''E pluribus unum'' na vrpci, trinaest zvezda na heksagramu iznad glave orla, trinaest nivoa piramide i trinaest slova u frazi ''Annuit coeptis'', za koju se ka�e da zna�i ''Bog je u�inio da napreduje''. Kada je francuski arhitekta Pjer Lanfan napravio projekat Va�ingtona, Dejvid Ovason ka�e da je isplanirao da grad ima 13 pribli�no pravih ulica, odnosno avenija. Ali, �ta je zna�enje broja 13 u okultizmu? Pogledajmo prvo kako oni koji se bave misticizmom posmatraju brojeve. Vilijem Vin Vestkot, poznati mason i jedan od suosniva�a hermeti�kog Reda zlatne zore, obja�njava: ''Sledbenici Pitagore dodeljivali su svakom predmetu, planeti, �oveku, ideji i su�tini neki broj. Brojevi su kod Pitagore bili hijeroglifski simboli pomo�u kojih je obja�njavao sve ideje u vezi sa prirodom stvari''. Dalje on ka�e: ''Svi sistemi religijskog misticizma zasnivaju se na brojevima''. Neki veruju da fobija od broja 13 poti�e od poslednje ve�ere. Navodno je Juda Iskariotski bio trinaesti koji je stigao na ve�eru, a kasnije je izdao Isusa. Kabala ka�e da 13 predstavlja �ovekovu sposobnost da prevazi�e Zodijak, da se uzdigne iznad zvezda nebeskih. Imaju�i to na umu, pogledajte ovu re�enicu koja se nalazi unutar Kongresne biblioteke: ''Suvi�e nisko zidaju, oni koji zidaju ispod zvezda''. Za kabaliste broj 13 nije nesre�an, ve� se odnosi na njihovo shvatanje Boga. Re� ''�ekina'' predstavlja manifestaciju Bo�je slave. Veruje se da se Bo�ja slava, �ekina, pokazala u Solomunovom hramu prilikom njegovom prvog posve�enja. Ova slika prikazuje grupu masona koji u�estvuju u dramskom prikazu tog obreda posve�enja. Ali, u Kongresnoj biblioteci susre�emo se sa jednom zanimljivom zagonetkom. Na zidu vidimo naslikane slede�e re�i: ''Prava �ekina je �ovek''. Kakve sve to ima veze sa brojem trinaest? Biblijski nau�nik E. V. Bulind�er pi�e: ''�to se ti�e zna�enja broja 13, svi su svesni da on za nas predstavlja r�av znak. Oko njega se roje mnoga sujeverja. Na�alost, oni koji se osvr�u u pro�lost da bi tome otkrili razlog, retko odlaze dovoljno daleko. Moramo pogledati prvo pojavljivanje broja 13 da bismo otkrili klju� za njegovo zna�enje. On se prvi put pojavljuje u Prvoj knjizi Mojsijevoj 14,4. Tamo pi�e: ''Dvanaest godina slu�i�e Hodologomoru. a trinaeste godine se odmetnu�e''. Dakle, ovaj broj je povezan sa pobunom, otpadom i revolucijom.'' Kada je Amerika dostigla broj od 13 kolonija, do�lo je do njene pobune protiv Engleske. Da li je to bila puka slu�ajnost ili namerno delovanje masona koji su organizovali ''bostonsku �ajanku''? Spomen na taj doga�aj mo�e se videti ovde, na tavanici zgrade parlamenta. U blizini se nalazi ilustracija koju je isprva osmislio Bend�amin Franklin. On je bio veliki masonski majstor i vo�a nekolicine lo�a u Americi i Evropi. U svom predlogu za veliki pe�at SAD, Franklin je skovao frazu: ''Pobuna protiv tirana predstavlja poslu�nost Bogu''. Na ovoj ilustraciji, Franklin je izabrao da prve kolonije predstavi u obliku zmije podeljene na 13 delova, u �ijoj su sredini napisane re�i ''Pridru�i se ili umri''. ''Tradicionalno se veruje da se sve to zasniva na �injenici da je u po�etku bilo 13 dr�ava Unije. To je konvencionalni pogled na stvari. Da je zato �to je bilo 13 dr�ava broj 13 bio toliko puta nagla�en.' Mo�e se na�i jo� jedan broj 13, trinaest blokova ju�no od Masonskog hrama. Kamen temeljac Bele ku�e postavljen je 13.10.1792. Arhitekta koji je projektovao Belu ku�u bio je Irac D�ejms Hoban. Projekat je napravio po uzoru na Lajmster Haus u Irskoj. Od 1922 godine Lajmster Haus je bila sedi�te irskog parlamenta, a pre toga je bila poznata kao prva masonska lo�a u Irskoj godine 1307 vitezove templare u Evropi izdali su papa i francuski kralj. Sada je dobro poznato da su uto�i�te na�li u �kotskoj, gde su se sakrili u masonskim lo�ama. Ali, prema jednom masonskom piscu iz 18-tog veka, Berilu Karlu fon Huntu, neke vo�e templara stigle su u Irsku pre nego �to su se reorganizovali i formirali svoju dobro poznatu mre�u u �kotskoj. Templari su imali upori�te u Irskoj sve do otprilike 13-tog veka, zahvaljuju�i svojim bankarskim poslovima. I verovatno su se prikrili u podzemlju kada su progonstva po�ela. Ono �to zasigurno znamo je da su prolazili vekovi, a u me�uvremenu je Lajmster Haus postala mesto ro�enja irske masonerije, o�igledno povezane sa vitezovima templarima. Lajmster Haus se nekada zvala ''Kil vining lo�a broj 75'' ili ''Visoki vitezovi templari Irske''. D�ejms Hoban, arhitekta Bele ku�e, bio je irski mason. Ali, temeljac Bele ku�e ima jo� neke neobi�ne veze sa templarima. �asopis ''Charlstone City Gazette'' je objavio da je datum koji su masoni odredili ''za polaganje prvog kamena bio 13 oktobar 1792, u sedamnaestoj godini nezavisnosti SAD''. A ispostavilo sa da je 13. oktobar 1792 bio 485-ta godi�njica ''crnog petka'' - petka trinaestog kada su templari �irom Evrope do�iveli pogrom. Zbir brojeva 4, 8 i 5 iznosi 17, �to je povezano sa sedamnaestom godinom ameri�ke nezavisnosti. U me�uvremenu, dan ranije, 12 oktobra 1792, odr�ana je prva proslava Kolumbovog dana u Americi - navodno u znak se�anja na plovidbu Kristifora Kolumba koja je trajala 33 dana pre nego �to je stupio u Novi Svet. Skulptura podignuta u �ast Kristifora Kolumba nalazi se izvan stanice Union u Va�ingtonu. Ovaj spomenik tvrdi da su ''vera i hrabrost Kristofora Kolumba �ove�anstvu podarili Novi Svet''. Pa ipak, istra�iva�i se ve� godinama pitaju zbog �ega ameri�ki istori�ari Kolumbu odaju takvu �ast, kada je bilo drugih koji su do�li u Novi Svet pre njega. ''Kolumbo je 1492 godine stigao samo do Karipskih ostrva.'' �ak i tavanica federalnog parlamenta predstavlja iskrcavanje Vikinga. Istori�ari tvrde da je Olaf Erikson stigao u Novi Svet 500 godina pre Kolumba. ''Vi imate istoriju, samo to ne shvatate.'' Da li je mogu�e da je na�e shvatanje namerno osmi�ljeno tako da prika�e ne�to drugo? Na kraju krajeva, kada je Kolumbo plovio preko okeana, na jedrima je nosio sliku crvenog krsta naspram bele pozadine - simbol vitezova templara. Te brodove vidimo i na slici koja ukra�ava unutra�nji deo plafona federalnog parlamenta. Nakon hap�enja, templare su optu�ili za obo�avanje �avola. Ta optu�ba je sve do danas predmet rasprave. ''Mnogo stotina vitezova bilo je uhva�eno, bili su mu�eni - i zbog toga su njihova priznanja vrlo sumnjiva. Me�utim, smatram da ima istine u poznatoj izreci da gde ima dima, ima i vatre. Zanimljivo je da u Engleskoj vitezovi templari nisu bili mu�eni. Ispitivani su, ali nisu stavljani na muke, jer je to u Engleskoj bilo protivzakonito. Neke stvari su izronile na videlo. Jedna, da je izgleda od njih zahtevano, tokom obreda inicijacije, da gaze krst i pljuju po njemu. Optu�eni su i da su obo�avali boga Bafometa. On je ponekad opisivan kao troglavo bo�anstvo, ponekad kao lobanja, a ponekad kao bi�e sa glavom jarca. Mislim da su te stvari verovatno bile istinite.' Iako postoji mno�tvo tajni o vezi templara i masona, Albert Pajk je jasno i glasno govorio o njihovoj povezanosti. Ispred Masonskog hrama nalaze se dve sfinge te�ke po 17 tona, ise�ene iz jednog komada kamena. Jedna predstavlja mudrost. o�i su joj napola zatvorene kao da duboko razmi�lja. Druga predstavlja mo�. o�i su joj �irom otvorene. Ova dva glavna elementa, navodno, predstavljaju Platonovu idealnu ravnote�u usavr�enog �oveka. ''To je �ovek koji ima mudrost. i �ovek koji ima mo�.'' Za �kotski red, �ini se da Albert Pajk predstavlja takvog �oveka - jer se on nalazi u �i�i ovog hrama. Pajkova bista nalazi se iznad kamenog oltara u glavnom holu. Pored prozora su Pajkove re�i: ''Ono �to smo uradili za sebe same, umire s nama. ono �to smo uradili za druge i za svet, ostaje i besmrtno je''. Ali, kakva je to besmrtna dela Pajk u�inio za druge i za svet, ostaje pitanje koje izaziva neprestanu raspravu me�u kriti�arima masonerije. ''Albert Pajk je omiljena meta svih zagovornika teorije zavere.'' Kao i templara pre njega, Pajkova verovanja se �esto ispituju. a sa njim, i verovanja masona. ''Albert Pajk je bio luciferijanac, doslovno. Luciferijanstvo je centralno jezgro slobodnog zidarstva.'' Pajk je pokopan u samom Hramu, u ovoj prostoriji sa oslikanim prozorima, pored biste koja predstavlja njegov lik. ''Toliko ga po�tuju da su ga iskopali i sahranili u zid ispod zemlje. Kada odete u njihov Hram, vide�ete jednu sobu posve�enu Albertu Pajku.'' Soba Alberta Pajka nalazi se u donjem nivou i ispunjena je mnogobrojnim Pajkovim knjigama, kao i izvesnim brojem portreta i fotografija. Tu su i lule, li�ne sitnice, pa �ak i posmrtna maska �oveka kojeg mnogi smatraju najva�nijim i najozlogla�enijim ameri�kim masonom. Tokom svog �ivota, Pajk je video dovr�etak izgradnje ameri�kog parlamenta kao i va�ingtonskog obeliska. Najve�i deo svog �ivota proveo je u Va�ingtonu. Bio je potpuno posve�en promovisanju slobodnog zidarstva. Zapravo, neki tvrde da je Pajkova kontroverzna forma masonstva rezultat radikalne borbe koja se odvijala u godinama neposredno nakon ameri�ke revolucije. Ali, kako je do�lo do te borbe, i �ta joj je bio cilj? I, jo� va�nije: da li je njen efekat mogao na neki na�in da uti�e na gra�evinski plan Va�ingtona, a s njim i na kona�nu sudbinu Amerike? Mo�da se odgovori na ova pitanja mogu na�i posmatranjem grupe koja je danas sna�no povezana sa Va�ingtonom. grupe za koju neki veruju da predstavlja najopasnije i najtajanstvenije tajno dru�tvo na svetu. MRTVA�KA GLAVA I KOSTI PITAGORA, MRTVA�KA GLAVA I KOSTI PITAGORA, MRTVA�KA GLAVA I KOSTI I BAVARSKI ILUMINATI ''General Vilijem Hantington Rasel bio je na univerzitetu u Nema�koj. Tamo je prou�avao metode tajnog dru�tva koje se nekad naziva:''SCULL''. Tra�io je dozvolu da ga prenese u Severnu Ameriku. I dobio je. To je po�etak dru�tva ''Mrtva�ka glava i kosti''.' Otprilike 50 godina ranije, za vreme ameri�ke revolucije, Nema�ka je bila dom tajnog reda koji je po mnogima odgovoran za sve ratove i zavere iz slede�ih 200 godina. Da li je mo�da Viljem Rasel stupio u vezu sa ostatkom ovog nema�kog dru�tva? ''Tako�e je zabele�eno da je primetio da su se ameri�ki masoni i rozenkrojceri odvojili od svog evropskog porekla i korena. Stoga su po�eli da gube iz vida tajne, ovla��enja, protokol i ciljeve svog postojanja. Zato je on formirao ''Mrtva�ku glavu i kosti'' da bi pomirio ove tajne redove sa glavnim tokovima evropskog pokreta.'' U to vreme, glavni tok evropskog pokreta, posebno kada su u pitanju bila tajna dru�tva, bio je zapaljen idejom revolucije koja je obuhvatala zbacivanje starog sistema vladavine - monarhije, i naro�ito uticaja organizovane religije. U ra�anju ove revolucionarne filozofije klju�nu ulogu odigrala je Nema�ka. U svojoj knjizi ''Vatra u ljudskim umovima'' D�ejms H. Bilington, bibliotekar Kongresne biblioteke, pi�e da revolucionarnu ideologiju osamnaestog i devetnaestog veka nije toliko uobli�io racionalizam francuskog prosvetiteljstva, kao �to se obi�no veruje, koliko okultizam i pro- romantizam Nema�ke. On dalje ka�e da je ta ideologija opstala kroz vladavinu ljudi kao �to su Josif Staljin i Adolf Hitler. Bilington pi�e o ne�emu �to naziva pitagorejskom stra��u prvih revolucionara - op�injeno��u starogr�kim filozofom Pitagorom. Prema predanju,Pitagora je bio prognan iz Gr�ke u Ju�nu Italiju. Tamo je, ''navodno, osnovao religijsko i filozofsko bratstvo �iji je cilj bio preobra�aj dru�tva''. Pitagorejska filozofija dominirala je znacima i simbolima koje su revolucionari koristili da bi definisali svoj pokret. Bilington pi�e da su''''okultisti postali politi�ari i da su posebno koristili dva najva�nija pitagorejska simbola: krug i trougao. Tako su predstavljali svoje nastojanje da osvoje vlast''. U Nema�koj, vode�i revolucionar bio je bavarski profesor prava Adam Vajshaupt. On je osnovao tajno dru�tvo nazvano ''Iluminati''. Bilington pi�e da je ''Vajshauptov kona�ni nacrt politizovanog iluminizma, napisan u prvoj godini francuske revolucije, nosio naslov ''Pitagora''.'' Pitagorejska geometrija ima va�nu ulogu u gra�evinskom planu Va�ingtona. �itav plan grada zasniva se na federalnom trouglu. To je pravougli trougao koji predstavlja Pitagorinu teoremu. Da li je to uticaj Adama Vajshaupta i revolucionarne vere Iluminata? Ako jeste, na koji je jo� na�in ova misteriozna i izuzetno kontroverzna grupa uticala na Ameriku? ''Iluminati su bili organizacija koja je stvorena u Bavarskoj. Mason Adam Vajshaupt je stvorio Iluminate kao unutra�nji krug masona. On je definitivno bio pod velikim uticajem tada�njeg prosvetiteljstva. Video je liberalnu demokratiju i liberalnu vlast kao va�an na�in osloba�anja sveta. ne liberalnu u smislu u kom danas koristimo taj izraz u politi�kim govorima, nego liberalnu u smislu davanja prava i sloboda gra�anima. Njegov plan je bio da stvori unutra�nji krug slobodnih zidara, nazvan Iluminati - �to zna�i Prosve�eni. i da se zatim taj unutra�nji krug masona �iri po masonskim lo�ama. da se zatim masoni postaraju da njihovi �lanovi do�u na uticajne polo�aje u vladi. i da tako uticaj Iluminata omogu�i �irenje liberalnih, demokratskih principa prosvetiteljstva po svetu.' ''Imali su tri ideala: odvajanje crkve od dr�ave, kontrola nad dr�avnim aparatom i emancipacija �ena. Mogli bismo da ka�emo da su bavarski Iluminati pobedili. Jer, definitivno, to su stvari koje defini�u sada�nje zapadno dru�tvo.'' Zbog toga �to se plan Iluminata da promene svet vi�estruko ostvario, neki veruju da je red delovao kroz revolucionarne pokrete osamnaestog, devetnaestog i dvadesetog veka. Pokli� ''revolucija po �itavom svetu'' kao da je zahvatio sve evropske zemlje i preneo se u Rusiju, Kinu, Severnu Koreju i Kubu. Ali, najsporniji je uticaj koji je ovo dru�tvo ostvarilo u Americi. To je nagove�teno samim datumom njihovog osnivanja u Nema�koj. ''Navodno su formirani u Nema�koj 1776 godine. Te godine je usvojena i Deklaracija o nezavisnosti.'' ''Iluminati su uspostavljeni kao organizacija. Rekli su: ''Ne�emo vi�e primati nare�enja od kraljeva''. Bilo je to 1776 godine. To je veoma va�an datum, zar ne.'' ''Spominjali ste 1776 i Iluminate.' ''Da, ja ih zdru�ujem zato �to je jezik koji koriste toliko simboli�an. Suvi�e je to direktno i suvi�e precizno, a da se ne primeti da su ovi ljudi koji su osmislili takav novi svet zapravo bili povezani sa ilegalnim tajnim dru�tvima Evrope.'' Vatra je za revolucionare bila va�an simbol, jer su bili re�eni da uni�te stari svet u pripremi za novi. Kao �to je jedan od njih primetio: ''Uz pomo� �ibice, svet se ne osvetljava - nego spaljuje''. Vajshauptovi bavarski Iluminati raspirili su plamen revolucionarne vere. Ali, neki istra�iva�i veruju da se u jednom trenutku njihov plamen ugasio. ''Trajali su otprilike deset godina. A ono �to je potrajalo vekovima nakon njih bile su glasine i pri�e o tajnom unutra�njem krugu slobodnih zidara koji kuju zaveru da preuzmu svet. Neki D�on Robinson iz �kotske napisao je knjigu ''Dokazi zavere'', u kojoj govori o tome kako Iluminati poku�avaju da ovladaju masonskim lo�ama, a masonske lo�e poku�avaju da ovladaju svetom.'' ''Ameri�ke lo�e uglavnom spolja to nisu prihvatile, jer im nije bilo potrebno. Me�utim, to ne zna�i da u Sjedinjenim Dr�avama nije bilo lo�a koje su to prihvatile. Bilo ih je! Moralo je biti nekih masona koji su bili �lanovi Iluminata. Ali, da li su kontrolisali neke lo�e? Mislim da nisu. Jer bi to bilo protivzakonito. Na ni�im nivoima, mogli su o tome da pri�aju koliko god su hteli. Ali, da se sastanu kao grupa, da funkcioni�u kao masoni, to nisu mogli.' ''Postoji strah od Iluminata. Kako je to zastra�uju�e! Svi znaju da postoji jedna masonska lo�a malo dalje u istoj ulici. Da li su se Iluminati ubacili me�u njih? Da li potajno poku�avaju da preuzmu vlast nad na�om zemljom? Sve su to gluposti... Iluminati su nestali nakon desetak godina. nikad se nisu ra�irili daleko izvan granica Bavarske. Svakako nikada nisu stigli u Sjedinjene Dr�ave.'' Nekima izgleda logi�no da je Vajshauptova organizacija bila raspu�tena 1776 godine, nakon �to je prethodne godine bila razotkrivena i progla�ena protivzakonitom od strane bavarske vlade. Ali, ostali ukazuju na jedno pismo D�ord�a Va�ingtona, napisano 24 oktobra 1798 godine, 12 godina nakon �to su Iluminati navodno prestali da postoje. Pi�u�i vele�asnom G. V. �najderu, Va�ington priznaje da doktrine Iluminata postoje i deluju u Americi. Vele�asni �najder je Va�ingtonu poslao primerak knjige ''Dokazi o zaveri protiv svih veroispovesti i vlasti u Evropi'', profesora D�ona Robinsona. Tvrdio je da ova knjiga daje potpuni izve�taj o dru�tvu slobodnih zidara koje se razlikuje od ostalih, po imenu Iluminati, i koje ima plan da zbaci sve vlade i sve religije. U svom odgovoru, Va�ington je napisao: ''Nije mi bila namera da sumnjam da su se doktrine Iluminata i principi Jakobinaca ra�irili po Sjedinjenim Dr�avama. Naprotiv, niko nije istinski uveren u tu �injenicu vi�e od mene''. Zamolili smo dr Morisa da prokomentari�e ovo pismo, ali rekao nam je da nije upoznat sa njim. Pismo se mo�e na�i me�u papirima D�ord�a Va�ingtona u Kongresnoj biblioteci. U tom pismu, Va�ington povezuje Iluminate sa jakobincima, radikalnom francuskom grupom koja je otpo�ela francusku revoluciju. Mnogi pisci i istori�ari iz protekla dva veka do�li su do zaklju�ka da je sila koja se nalazila iza jakobinaca bila, zapravo, dru�tvo Iluminata. Solidno je dokumentovano da su neki jakobinci do�li u Ameriku i poku�ali ovde da podstaknu drugu ameri�ku revoluciju preko grupa poznatih kao ''demokratski klubovi''. Jakobinci, koji su do tada ve� zbacili kralja Luja, poslali su u Ameriku svog ambasadora, Edmonda D�eneja da organizuje podr�ku francuskoj revoluciji. Ameri�ke vo�e, poput Va�ingtona, �eleli su da njihova zemlja ostane neutralna. Ali, D�enej je bio re�en da je uvu�e u sukob, �ak i po cenu zbacivanja nove ameri�ke vlade. U pismu koje je poslao Tomasu D�efersonu, D�on Adams je napisao: ''Svakako nikada nisi pomi�ljao da je mogu� onakav terorizam kakav je D�enej podstakao 1793, kada je deset hiljada ljudi mar�iralo filadelfijskim ulicama iz dana u dan, poku�avaju�i da izvuku Va�ingtona iz njegove ku�e, da ostvare revoluciju i preuzmu vlast. ili da je primoraju da objavi rat u znak podr�ke francuskoj revoluciji.'' Mnogi istra�iva�i veruju da francuska revolucija predstavlja klju� za razumevanje prisustva Iluminata u Americi. Zbog toga �to je revolucija u Francuskoj bila tako svirepa i krvava, ve�ina ameri�kih vo�a ose�ala je gnu�anje prema njoj. Postojao je jedan izuzetak. Bio je to Tomas D�eferson. D�eferson je proveo pet godina kao ameri�ki slu�benik u Francuskoj i bio je vatreni pristalica francuske revolucije tokom pripremnih faza. �ak je dozvolio da se njegova rezidencija koristi kao mesto za sastajanje pobunjenika, koje je predvodio markiz de Lafajet. Kada je �uo za krvoproli�e u Francuskoj za vreme vladavine terora, D�eferson je rekao da bi ''radije video polovinu Zemlje uni�tenu, nego da vidi propast revolucije. �ak i kada bi u svakoj zemlji ostali samo po jedan Adam i po jedna Eva, ali slobodni, bilo bi bolje nego �to je sada.'' D�eferson je predvideo da �e se lopta slobode kotrljati celim svetom, a ruka koje �e je zakotrljati bi�e, van svake sumnje, stisnuta pesnica francuske revolucije. Za mnoge istori�are, prisustvo svevide�eg oka iznad nedovr�ene piramide predstavlja najjasniji dokaz delovanja Iluminata u Americi. ''Iluminate treba prepoznati kao masone i rozenkrojcere i �lanove ostalih tajnih dru�tava. U tom slu�aju, da, verujem da je simbol na nov�anici od jednog dolara, nedovr�ena piramida, direktno povezan sa Iluminatima.'' Dr D�ejms Bilington, bibliotekar u Kongresnoj biblioteci, ovde je fotografisan pored prve dame, Lore Bu�. Nepoznata je priroda njegove veze sa predsednikom, D�ord�om Bu�om. Ali, imamo razloga da se pitamo o tome. Prema dr Bilingtonu, bavarski Iluminati su zapalili plamen u ljudskim umovima i usmerili ih ka globalnoj revoluciji koja �e promeniti svet. Da li je mogu�e da ta filozofija i danas postoji i deluje u Americi? ''Mi smo, na�im naporima, upalili plamen - plamen u ljudskim umovima. On greje one koji ose�aju njegovu mo�, a spaljuje one koji se protive njegovom napredovanju. I jednog dana, ova neukrotiva vatra slobode dosegnu�e do najdaljih kutaka na�eg sveta.'' Da li predsednik Bu� stvarno govori to �to �ujemo? Da li Ameriku trenutno pokre�e onaj isti revolucionarni plamen koji je nadahnjivao bavarske Iluminate? Bu�a �esto nazivaju hri��anskim fundamentalistom, ali neki njegovi kriti�ari tvrde da su njegova shvatanja vi�e ekumenska. Kao i masoni, i Bu� veruje da postoje razli�iti putevi koji vode do Boga. ''Da li mi svi obo�avamo istog Boga, hri��ani i muslimani?'' ''Mislim da je tako. Imamo razli�ite puteve kojima sti�emo do Svemogu�eg.'' ''Da li i hri��ani i nehri��ani, muslimani, dolaze na nebo? �ta vi mislite?'' ''Da, mislim da dolaze. Imamo razli�ite puteve da do�emo do tamo.'' Da li je Bu�ovo verovanje klju� za razumevanje njegovog �lanstva u ''Mrtva�koj glavi i kostima''? I da li je ''Mrtva�ka glava'', to elitno tajno dru�tvo, na neki na�in povezana sa modernim oblikom Iluminata? ''Iluminati su tajno dru�tvo koje je postojalo u Evropi od 1776. godine. Infiltrirali su se u gornje slojeve masonerije i tako su opstali.' Glavni dokaz predstavlja radikalno prisustvo gra�anina D�eneja. Za njega se ka�e da je bio odgovoran za Viski pobunu 1794. godine. ''D�ord� Va�ington je poslao vojsku da ugu�i taj ustanak. Taj ustanak je podstakao gra�anin D�enej, koji je bio francuski ambasador u Americi. On je bio jakobinac, a to ime je bilo samo maska za Iluminate. Iluminati su bili ovde.'' Kada je 1798 godine D�ord� Va�ington napisao svoje pismo vele�asnom �najderu jedan drugi vele�asni, D�ededaja Mors, odr�ao je govor u kom je tvrdio da ''Iluminati imaju svoje poslanike koji deluju u Americi''. Mors je tako�e povezao Iluminate sa francuskim jakobincima. Jedan od najva�nijih simbola jakobinaca bila je crvena kapa koju su nosili revolucionari. Bila je poznata kao frigijska kapa ili kapa slobode. Bila je lako prepoznatljiva po tome �to su je �esto, dok su je nosili, povla�ili unapred, a nekad i na stranu. Francuski revolucionari je nisu samo nosili, nego su je �esto prikazivali kao simbol - na �tapu ili na glavi njihove boginje slobode. kao na ovoj poznatoj slici koja slavi francusku revoluciju. Ova frigijska kapa nalazi se na mnogim pe�atima dr�ava �lanica SAD. na zvani�nom pe�atu Armije SAD. kao i na nekolicini kipova slobode unutar zgrade federalnog parlamenta. Ali, izgleda da je najuo�ljivija u Kongresnoj biblioteci. Tu je vidimo iznad svih polukru�nih prozora i okvira u biblioteci. Frigijska kapa poti�e iz starog Rima. Ka�e se da su je nosili oslobo�eni robovi i da je zato postala simbol slobode glavni bog koji je tada bio obo�avan bio je Mitra. Mo�e se videti sa frigijskom kapom na glavi na mnogim slikama i skulpturama. Poput boga Bala i egipatskog Horusa, Mitra je bio umiru�i bog koji je kasnije vaskrsavao. U paganskom panteonu Mitra zauzima mesto masonskog hrista. Frigijska kapa se povezuje sa jo� jednom mitskom li�no��u - Ganimedom. On je �esto prikazivan kao nao�it mladi� sa kapom slobode na glavi ganimeda je, zbog njegove lepote, Zevs u obliku orla oteo i postavio na mesto peharnika bogova. Kasnije ga je Zevs preneo na nebo. Tamo je postao sazve��e Vodolija. Tokom �itavog dvadesetog veka, ezoterijski u�itelji su govorili da �ove�anstvo ulazi u Doba Vodolije, koje se naziva jo� i Nju Ejd�. U stvari, najva�niji �asopis slobodnog zidarstva, ''�urnal �kotskog obreda'', nekada se zvao ''Magazin novog doba''. Frigijske kape se mogu videti i na ovoj slici drevnih mudraca koji su prilikom Hristovog ro�enja pratili zvezdu. Masonerija nau�ava da odatle poti�e ime Isto�na Zvezda. ''Upotreba tog termina zavodi od istine, jer ta tri mudraca su �ivela na istoku. Verovatno su bili Persijanci. Gledali su ka zapadu i videli zvezdu nad Vitlejemom. Dakle, biblijski stih zna�i: ''Videli smo njegovu zvezdu dok smo bili na istoku, a gledali smo ka zapadu''. To je jedino �to ima smisla geografski.'' Svejedno, ezoterici ve� dugo veruju da je zvezda koju su magi videli zapravo Sirijus, ''Blistava zvezda'' �ija svetlost se vidi na istoku. ''U pitanju je mnogo starija veza sa �arobnjacima. Znate onu pesmu: ''Mi, tri kralja s Orijenta, donosimo poklone, putujemo iz daleka...'' Ti ljudi su bili zoroastrijanci.' Pa ipak, ne misle svi da su ti mudraci bili sledbenici Zaratustre. Mnogi biblijski nau�nici veruju da su to bili Persijanci, na koje su uticali spisi starozavetnog proroka Danila. Danilo je �iveo u tim krajevima tokom vladavine cara Navuhodonosora Velikog. Jedna od titula koja je bila data Danilu bila je ''rab mag'', odnosno stare�ina nad magima. U svojoj knjizi, Danilo pi�e da ga je jedan an�eo nadahnuo da napi�e vremensko proro�anstvo u kome je objavljeno vreme dolaska izraelskog kralja. Mnogi biblijski istra�iva�i veruju da su ovi magi samo sledili Danilova proro�anstva. Nasuprot tome, masoni veruju da su to bili mistici, sledbenici zoroastrijanizma, koji su pratili kretanje zvezde Sirijus. Zato je Sirijus postao simbol masonskog koncepta hrista. Ova slika pokazuje proroka Zaratustru sa frigijskom kapom. Ipak, naj�e��e su ga prikazivali kao bradatog �oveka odevenog u odoru, sa pojasom oko struka i isto�nja�kim turbanom na glavi. Ka�e se da ime ''Zaratustra'' zna�i ''Onaj koji blista'' i da se odnosi na svetlost koja mu sija iznad glave, za koju se tvrdi da predstavlja svetlost Sirijusa. Pasja zvezda Sirijus predstavlja bar jedan izvor porekla masonskog pentagrama. To nas dovodi do najkontroverznijeg elementa gra�evinskog plana grada Va�ingtona. PENTAGRAM ''Postoji pentagram koji tvore uglovi pod kojima se seku ulice i avenije severno od Bele ku�e.' ''Mo�ete da vidite obrise jar�ije glave, u�i...i �itavu jar�iju glavu - �to je zapravo izvrnuti pentagram. Ugra�en je u ulice Va�ingtona. Niko to ne mo�e slu�ajno da napravi.' ''�uo sam i za �a�avije stvari - ali ne mnogo. Ne postoje sotonski planovi ugra�eni u raspored ulica Va�ingtona.'' Za prisustvo pentagrama u rasporedu va�ingtonskih ulica ka�e se da predstavlja najmra�niji uticaj masonerije u prestonici Amerike. Sila koja le�i iza prikrivenih simbola poput ovog, navodi na zaklju�ak da su i sve ostale zgrade i spomenici sotonskog porekla. Kao �to je poznato, o postojanju pentagrama vode se �u�ne rasprave. Tokom srednjeg veka pentagram je bio simbol dobre sre�e i za�tite, kada su ga koristili oni koji su praktikovali magiju. ''Jedna od stvari do kojih su do�li bila je ideja da, ako postoje takva bi�a kao �to su demoni i duhovi, onda bi trebalo da bude mogu�e prizvati ih. Bilo samo da bi ih posmatrali, da bi dokazali njihovo postojanje, bilo da bi ih kontrolisali iz bilo kog razloga. Rekao bih da su ti ljudi bili prvi eksperimentalni nau�nici, iako su bili magovi. Poku�avali su da otkriju �ta bi se dogodilo. Jedna od stvari koje su odlu�ili da urade bila je da, kada pozovu duha ili demona na neko odre�eno mesto, nacrtaju krug, a u rubove ucrtaju pentagrame. To je bio znak upozorenja. trebalo je da ih za�titi od svakog zla koje bi demon mogao da im nanese.'' Obrnuti pentagram se shvata kao potpuno sotonski simbol. A postavljanje jar�ije glave u njegov centar naj�e��e se pripisuje francuskom okultisti iz devetnaestog veka, Elifasu Leviju. ''On je proizvoljno odlu�io da pentagram sa vrhom okrenutim nagore predstavlja pozitivan znak - simbol dobre sre�e, a sa vrhom nadole negativan znak - ne�to zlo. Nije ponudio nikakve citate da bi otkrio odakle je dobio tu ideju. Ne postoji nikakav istorijski dokument pre njega koji bi nagovestio da je iko ikada tako mislio.' Ovo je va�no, jer je Elifas Levi bio verovatno najuticajniji okultista u 19 i 20 veku. ''Bio je verovatno najmo�niji mag devetnaestog veka.'' Njegovi spisi nadahnuli su gotovo svakog va�nog okultnog lidera - madam H. P. Blavatski, Alistera Kroulija, Menlija P. Hola i Alberta Pajka. ''Da, Pajk citira Levija u svojim spisima.'' Levijevo shvatanje pentagrama najverovatnije je bilo plod uticaja nema�kog alhemi�ara iz 15-tog veka, Hajnriha Kornelijusa Agripe. Agripa je dobro poznat u okultnim krugovima. Spominje se �ak i u romanima ''Franken�tajn'' od Meri �eli i ''Hari Poter i ve�ti�ji kamen'' od J. K. Roling. Agripa je objavljivao knjige o okultnoj filozofiji oko 1509 godine. Danas se njegova zbirka zove ''Osnovna knjiga zapadnog okultizma''. U njoj, on prikazuje obrnuti pentagram i naziva ga ''Pitagorin pentagram''. Prema Pitagori, obrnuti pentagram predstavlja pet odaja tartara, �to je jedan od gr�kih izraza za pakao. Ali, pitagorejci su verovali da je spu�tanje u ovaj podzemni svet �oveka postavljalo na stazu koja vodi ka uzvi�enijoj mudrosti. Odatle poti�e simbolika Danteovog ''Pakla''. U njemu, Dante se spu�ta u pakao da bi kasnije mogao da u�e u raj. Pitagorejci su tako�e verovali da iz ovih pet odaja tartara poti�u re�i ''demon'' i ''zao duh''. Nema�ki ogranak Iluminata koji se zvao ''Pasija po Pitagori'' svakako je bio upoznat sa ovim verovanjem. To je va�ilo i za ostale revolucionarne okultiste iz Francuske, koji su zatim lako mogli da ostvare uticaj na Pjera Lanfana i Tomasa D�efersona. Prvo se moramo pozabaviti najva�nijim pitanjem koje postavlja svaki istra�iva�. Postoji li stvarno pentagram ugra�en u raspored ulica Va�ingtona? ''Jedan segment pentagrama nedostaje.' ''Po�eo sam pa�ljivo da posmatram mape i da povla�im svoje linije, i onda sam otkrio da, hej, to nije prava petokraka zvezda! Nedostaje joj jedna ''noga''.' ''Mo�ete da iscrtate pentagram preko nekih glavnih ulica, ali one se zapravo ne spajaju u formi pentagrama.' ''Ne postoji apsolutno nikakva sumnja u to da se delimi�ni pentagram pojavljuje u planu grada. Mo�ete da pogledate satelitski snimak Va�ingtona i da vidite pentagram, �ija osa simetrije kao da je 16 ulica. To je ulica koja vodi do Bele ku�e. Ako pogledate najranije poznate mape ove oblasti, projekat samog Pjera Lanfana, mo�ete da vidite ovaj delimi�ni pentagram. Ali to je sve - delimi�ni pentagram. Avenija Roud Ajlend se ne spaja do kraja sa Avenijom Konektikat. Uvek sam se pitao, ako smo mi masoni tako svemo�ni da mo�emo da ugradimo ovaj sotonski izum u plan grada, kako to da nismo bili toliko mo�ni da ga zavr�imo? Koliko mi je poznata upotreba pentagrama, kompletan simbol je ono �to daje snagu i silu. Nikad nisam �uo da ne�to ima veze sa nepotpunim pentagramom.' Tvrdnja dr Morisa mogla bi da izgleda kompletno, da nije �injenice da je nedovr�eni ili prelomljeni pentagram dobro poznat simbol u oklutizmu. Menli P. Hol pi�e o upotrebi pentagrama u svojoj knjizi ''Tajna u�enja svih vekova''. On ka�e: ''Pentagram se obilato koristi u crnoj magiji. Zvezda mo�e biti prekinuta na jednom mestu, tako da se ne dozvoli dodirivanje linija koje teku jedna ka drugoj. Mo�e se i obrnuti, tako da jedan krak gleda na dole, a dva na gore. Kada se koristi u crnoj magiji, pentagram se naziva ''znak razdvojenog kopita'' ili ''otisak �avolovog stopala''.'' Naravno, Hol je to pisao u prvoj polovini dvadesetog veka. Da li postoji bele�ka o delimi�nom pentagramu iz vremena revolucije? Odgovor je: ''Da''. Zapravo, to je zapis koji se pojavljuje ba� u vreme pravljenja nacrta rasporeda ulica u Va�ingtonu. Nalazi se u ''Faustu'' Johana Volfganga van Getea. Prvo izdanje ''Fausta'' Gete je objavio 1790. godine. Tu on spominje delimi�ni pentagram u dijalogu izme�u Fausta i Mefistofela, �avola koga je Faust prizvao. Mefistofel ka�e: ''Pusti me da se popnem, ne mogu da odem! Jedna mala prepreka me zadr�ava.' Faust odgovara: ''Pentagram? On ti stoji na putu? Ti, sine pakla, objasni mi: ako te to zadr�ava, kako si danas u�ao?'' Na to, Mefistofel ka�e: ''Pogledaj ga pa�ljivo. nije dobro na�injen. Jedan ugao na njegovoj spolja�njoj strani je mal�ice otvoren, kao �to vidi�.'' Gete je objavio prvo izdanje Fausta 1790 godine, a Pjer Lanfan je izme�u 1791 i 1792 nacrtao originalni projekat Va�ingtonskih gradskih ulica. To bi se moglo posmatrati kao obi�na slu�ajnost, da nije poznato da je Johan Volfgang van Gete bio ne samo veliki masonski majstor, nego i poznati �lan bavarskih Iluminata. ''Bilder magazin'', masonski �asopis iz septembra 1923 napisao je o Geteu : ''Nije nimalo �udno �to nema�ki masoni s ponosom isti�u njegovu vezu sa njihovim redom. Otkako je 1780 godine postao njihov �lan, nije stvorio nijedno veliko delo koje nije odzvanjalo u saglasju sa masonskim obi�ajima. Nije stvorio ni�ta �to nije upu�ivalo na masonsko poreklo''. U me�uvremenu, masonski pisac Majkl Bejd�ent pi�e: ''Gete nije samo prikazao lik Fausta - on je sam bio Faust. To je oli�enje njegovog sopstvenog hermeti�kog traganja''. Ali, da li je Geteova hermeti�ka filozofija uticala na gra�evinski plan Va�ingtona? Na koji na�in nedovr�eni pentagram odra�ava hermeti�ki princip ''kako gore, tako dole''? To nas dovodi do mo�da najlogi�nijeg obja�njenja nedovr�enog pentagrama u Va�ingtonu, koje kao da se savr�eno uklapa u ostatak gra�evinskog plana ovog grada - grada koji je Dejvid Ovason nazvao ''gradom zvezda''. ''Video sam da neki sugeri�u da nedovr�eni pentagram u Va�ingtonu li�i na nedovr�eni pentagram koji ocrtava kretanje Venere po nebu. Venera �esto izgleda kao da se kre�e unatra�ke, jer se nalazi izme�u nas i Sunca. U odnosu na druge zvezde ona se, naravno, mnogo pomera, ali kona�ni efekat je taj da naspram pozadine ocrtava gotovo potpun pentagram.' Ciklusi Venerine rotacije oko Sunca odvijaju se u osmogodi�njim periodima. U tom intervalu, Venera zauzima pet krajnjih polo�aja na nebu, koji formiraju vrhove pentagrama. �enski aspekt Venere je ''nebeska devica''. Dejvid Ovason tvrdi da je to bilo glavno nadahnu�e za uskla�ivanje plana Va�ingtona sa zvezdama. ''To podupire njegovu teoriju da postoji svesna astronomska uskla�enost nacrta Va�ingtona.'' Zapravo, Ovason spominje ovo Venerino kretanje i povezuje ga sa cvetovima sa pet latica, koji se u velikom broju pojavljuju �irom Va�ingtona. Oni predstavljaju Venerinu stazu, kao �to je prikazano na ovom crte�u iz jedne dobro poznate knjige o astronomije iz osamnaestog veka. A �ta je sa prekinutim pentagramom? Mnogi astrolozi spominju osmogodi�nji Venerin ciklus u vezi sa Zodijakom. Njihovi dijagrami izgledaju ovako. Ali, teozofski pisac Dejvid Pret ka�e da to nije u potpunosti ta�no. On ka�e da, iako Venera ocrtava petokraku zvezdu, tj. pentagram, u njenom kretanju postoji mala nepravilnost. Taj pentagram nije potpuno zatvoren, jer postoji razlika od dva dana. To mo�e da zna�i da Venerin prekinuti pentagram mo�e da izgleda otprilike ovako. Ali, koji zaklju�ak izgleda najvi�e verovatan? Da li je pentagram u planu grada nastao sasvim slu�ajno? Ili on predstavlja nekakav tajni magijski obred? Ili je to jednostavno prikaz Venere u skladu sa hermeti�kim principom ''kako gore, tako dole''? ''Kod simbola uvek postoji vi�e nivoa. Do sedam razli�itih nivoa tuma�enja za pojedini simbol.' Jedno tuma�enje pentagrama daje red ''Zlatna zora''. Oni ka�u da je pentagram savr�en geometrijski simbol usavr�enog �oveka. U isto vreme, Elifas Levi pi�e da ''an�eli te�e da postanu ljudi jer je savr�eni �ovek, bogo�ovek, uzvi�eniji od an�ela''. To nas dovodi do zgrade nacionalne arhive u Va�ingtonu. Okru�uju je 72 masivna stuba. Broj 72 navodno predstavlja najtajanstveniji broj u numerologiji. Za to ima mnogo razloga. Ljudsko srce kuca 72 puta u minutu. Sunce se vra�a na po�etni polo�aj u odnosu na Zodijak svake 72 godine. Piramida na nov�anici od jednog dolara ima 72 kamena. a 7 + 2 = 9, a devet u je okultizmu broj kona�nosti. Devet se smatra i obrnutom �esticom, a 6 je broj usavr�enog �oveka. Tako, izgleda da nije nikakva slu�ajnost �to se iznad glave kipa koji sedi na prestolu i nadgleda Aveniju Pensilvanija (hipotenuzu federalnog trougla) nalazi �est zvezda. Ispod njega, sa obe strane se nalaze skulpture mu�karca i �ene. On sam se nalazi u sredini. Menli Hol je pisao da Amerika ima susret sa sudbinom. A Ruzvelt je govorio o njenom randevuu sa sudbinom. Treba li onda da se �udimo �to se, prema Nacionalnoj arhivi, kip koji sedi na prestolu i gleda preko Avenije Pensilvanija zove Sudbina? Da li je to mo�da slika masonskog hrista? Po �emu se on razlikuje od biblijskog Hrista? Ve� sada se Hristov lik u svetu menja. U Njujorku, u katedrali sv. Jovana bo�anstvenog, nalazimo misteriozan lik koji lebdi nad oltarom, tamo gde se obi�no nalazi raspe�e. U rukama on nema klinove, niti trnovu krunu na glavi. Umesto toga, vidimo �oveka obu�enog u odoru, sa pojasom oko struka i Zaratustrinom kapom na glavi. Iza njega blistaju zraci svetla. Da li je to hristos Nju Ejd�a? Ve� sada postoje neki koji veruju da takva li�nost treba da se pojavi na svetskoj pozornici. Godine 1982 engleski slikar Bend�amin Krim objavio je oglase preko �itave strane u novinama �irom sveta. U njima je pisalo: ''Hristos je ovde''. Ve� vi�e od 20 godina, Krim putuje po svetu govore�i svim narodima da Hristos, koga on naziva Maitreja, samo �to se nije pojavio. ''On stoji u pripravnosti, spreman da do�e na svet svakog trenutka.'' Susreli smo se sa gospodinom Krimom u avgustu 2006. Upravo se vratio sa obra�anja jednoj nezavisnoj grupi u Ujedinjenim nacijama. Evo �ta je imao da poru�i Americi. ''Du�nost je ameri�kog naroda da odgovori Maitreji i da prihvati svoju sudbinu.' 14 maja 1982 godine Krim je odr�ao konferenciju za �tampu na kojoj je objavio da je Hristos, Maitreja, spreman da se pojavi. 14 maja je isto tako dan ponovnog ra�anja dr�ave Izrael. Bilo je to 1948. S obzirom na svo krvoproli�e i sukobe koji se odvijaju na Bliskom istoku pitali smo Krima �ta je, po njegovom mi�ljenju, potrebno da bi tamo zavladao mir. ''Ja oduvek govorim da je potreban Maitreja da bi se to re�ilo.'' Oni koji istra�uju proro�anstva upozoravaju da trenutni mar� ka ostvarivanju svetskog mira koji diktira predsednik Bu�, zapravo predstavlja put ka Armagedonu. U isto vreme, Krim ka�e da re�enje predstavlja univerzalni Hristos kojeg, kako on ka�e, i��ekuju sve religije. ''Pre 2600 godina pisao je o tome Gautama Buda u svojim proro�anstvima, u jednoj sutri. Rekao je da �e se u ovo vreme na svetu pojaviti jo� jedan veliki u�itelj. On �e tako�e biti buda ('prosvetljeni'), poput njega. Zva�e se Maitreja, i on �e zahvaljuju�i svojoj izvanrednoj spiritualnoj visini nadahnuti i pokrenuti �ove�anstvo da stvori i izgradi briljantnu, zlatnu civilizaciju. Ona �e biti zasnovana na pravdi i istini. Maitreja je ime Maitreje Bude. Sve religije ga i��ekuju. Muslimani i��ekuju u�itelja i proroka po imenu Imam Mahdi. Hindusi i��ekuju Kri�nu. Budisti o�ekuju Maitreju Budu. On je zapravo svetski u�itelj za ovo doba, doba vodolije, koje upravo po�inje.'' Kako hri��ani reaguju na Krimovo u�enje? Hri��ani i��ekuju dolazak Isusa Hrista. ''U�enje Isusa Hrista je veoma jasno. On je rekao: ''Ja sam put, istina i �ivot. Niko ne�e do�i k Ocu, do kroz mene''. Ako poku�avamo sve da spojimo, da ka�emo: ''Pa, svi mi obo�avamo istog Boga'', onda vre�amo jedinog istinitog Boga.'' ''Mnogi od njih veruju da govorim o onome koga oni nazivaju Antihristom. Neki �ak misle da sam ja Antihrist. Ili, ako nisam Antihrist, da sam onaj koji najavljuje njegov dolazak.'' ''Krim je veoma zna�ajna li�nost Nju Ejd�a. On je neka vrsta Jovana Krstitelja Nju Ejd�a. Kao �to je Jovan Krstitelj bio ''glas koji je vikao u pustinji, najavljuju�i prvi Hristov dolazak'', tako Krim veruje da on najavljuje drugi dolazak. Me�utim, to je hristos Nju Ejd�a, a ne biblijski Hristos. On dolazi onako kako je prore�eno da �e do�i antihrist, a ne pravi Hrist.' ''Oni ne znaju �ta je antihrist. Antihrist nije �ovek. to je energija. To je destruktivna energija koja se namerno osloba�a da bi se sru�io svetski poredak. Opisana je u Jovanovom Otkrivenju. Zver 666, broj �ovekov, jeste pravi antihrist. To je bio car Neron. Ta energija se oslobodila kroz njega, da bi dovela do ru�enja rimske uprave i pripremila put za hri��anstvo.' Mo�e biti �udno, ali Krimovo verovanje je veoma sli�no jednoj doktrini koja postoji u hri��anstvu. Zove se preterizam. ''Re� ''preterizam'' poti�e od latinske re�i ''pro�lost''.'' Ukratko, preteristi veruju da su se sva proro�anstva iz Otkrivenja ispunila do 70 godine nove ere. To je u�enje koje mnogi hri��ani odbacuju. ''To je zapravo recept za otpad, za pripremu crkve da prihvati antihrista.'' Iako mnogi u�itelji proro�anstava upozoravaju da je dolazak antihrista neposredno pred nama, Bend�amin Krim se apsolutno ne sla�e. ''To se ve� dogodilo, to je pro�lo, obavljeno je to razorno delo. To je omogu�ilo Hristov povratak na Zemlju.'' Da li je Bend�amin Krim u pravu? Da li su se sva proro�anstva o antihristu ispunila u pro�losti? Da li je svet sada spreman da prihvati novog masonskog hrista Novog doba Vodolije? �ta to mo�e da zna�i za Ameriku? �ak i sada, neki veruju da se prava sudbina Amerike ogleda u tome da uspostavi Bo�je carstvo na zemlji. Da li su u pravu? Da li je to klju� za razumevanje tajne arhitekture Va�ingtona? ''Sam Maitreja mi se obratio. Rekao je: ''Ja li�no dolazim. Br�e nego �to bilo ko pretpostavlja''. On �e suo�iti �ove�anstvo sa izborom. Ono �e prihvatiti pravdu koju �e on doneti na ovaj svet, kao i �udesnu, briljantnu civilizaciju - ili �e nestati zauvek. To �e biti izbor.'' U slede�em nastavku: OKO FENIKSA - TAJNE DOLARSKE NOV�ANICE

Video Details

Duration: 2 hours, 54 minutes and 44 seconds
Country: United States
Language: English
Views: 392
Posted by: dissonante on Jan 29, 2010

This documentary explores the highly controversial subject of the design of America's capital. Was the city built to reflect the majesty of America's newfound freedom? Or the hidden agenda of secret societies? With every major cornerstone laid by Freemasons, was the city built in a Masonic pattern? Embark upon this incredible journey as Riddles in Stone interviews experts on both sides of the heated debate.

Caption and Translate

    Sign In/Register for Dotsub above to caption this video.