Watch videos with subtitles in your language, upload your videos, create your own subtitles! Click here to learn more on "how to Dotsub"

Awakening

0 (0 Likes / 0 Dislikes)
BU�ENJE Dana�nji svet je pokvaren. Ekonomski, finansijski i politicki lideri su nas doveli do ocaja! A odabrane vesti u stilu pop kulture koje su preplavile na�e mejn-strim medije, nisu ucinile ni�ta osim povecanja besa i mr�nje izmedu americke populacije i populacije celog sveta. Na srecu postoji dosta logicnih re�enja da se poprave o�tecenja sad�njice Ali jedna od najte�ih stvari za jednu kulturu je da zastane i shvati koje ogromne promene moraju da se dese, da bi njihova deca imala sigurnu buducnost. Re�enje je jednostavno: Ali nije lako! Promene ove tipa ,nikad nisu lake. Ali su ocigledne kroz istoriju. I obele�ile su kljucne trenutke u covecanstvu ,kada smo se uzdizali na naredni nivo i ucinili �ivot boljim za vecu grupu ljudi. Istorija se mo�e podeliti na nivoe razvoja. 1. nivo su nomadi i pecinski ljudi. sposobni da izdr�avaju samo sebe svog partnera i njihovu decu. 2. nivo predstavlja lovce-sakupljace. sposobne da izdr�avaju svoju grupu. 3. nivo predstavlja poljoprivrednike. Sposobne da odr�avaju svoje gradove. 4. nivo prikazuje industrijske ljude, sposobne da izdr�avaju velike gradove ,svoj narod i narode sa ocajnickim potrebama. A sada smo na pragu nivoa 5. Tehnolo�kog coveka. Sposobnog da odr�ava ceo svet sa kompletnom ljudskom populacijom po visokim �ivotnim standardima. Kako se koji novi nivo dostizao, promene u ekonomskom sistemu su morale da se dogode u cilju povecanja efikasnosti za novi sistem. Ono �to se sada mora promeniti je ekonomski sistem koji upravlja tehnolo�kom erom. Potrebno je pravilno kori�cenje resursrsa cele planete za dobrobit citave ljudske vrste. A ne samo jednog njenog dela. Pre nego �to izdetalji�emo ove promene, moramo da se posvetimo problemima sa kojima se danas susrecemo . i njihovim korenima koji ih i prouzrokuju. Samo razumevanjem na�ih problema i njihovog nastanka mo�emo da pocnemo da smi�ljamo re�enja imamo inflaciju, poreze u stalnom porastu, znacajnu nezaposlenost, politicku korupciju, energetsku nestabilnost, finansijsku nestabilnost, kriminal, probleme sa zagadenjem i jos mnogo toga. Ocigledno je �to je svet toliko pod stresom i �to covecanstvo ovoliko pati. Sada vi�e nego ikad je vreme da covecanstvo ustane i uradi ne�to po tom pitanju. Politicari i industrija su uporno poku�avali da re�e neke od ovih pitanja. i ni jednom nisu uspeli. Jedini njihov uspeh, je da odlo�e ili zamaskiraju na�u zabrinutost. Razlozi ovoga ce biti obja�njeni u toku ovog videa. Ukratko: Jer se niko nije ozbiljno okrenuo korenima svih ovih problema. A taj razlog je kori�cenje zasterelog ekonomskog sistema koji koristimo �irom sveta. Monetarni sistem ili sistem cena Je glavni faktor koji je temelj svih problema sa kojima se danas suocavamo. Po definiciji: Sistem cena je bilo koji ekonomski sistem, koji utice na distribuciju dobara i usluga sa cenama baziranim na procenjivanju vrednosti artikla. i koristi bilo koju formu novca ili zadu�enja. Nemojte ovo brkati sa kapitalizmom, slobodnim tr�i�tem, ili bilo kojim drugim terminom koji bi ekonomisti korstili. Isto je tako va�no da ovo nije politicki argument. I nema apsolutno ni�ta u vezi sa politickom kontrolom. Svaka nacija na ovoj planeti ,ne vezano za njenu politicku ideologiju, demokratija, monarhija, socijalizam, ili komunizam ili bilo koji drugi, funkcioni�e koristeci isti, naznaceni ekonomski sistem Svi primenjuju ovaj sistem za razmenu roba i usluga po celom svetu. to je jedan zajednicki spoj izmedu svih. i ba� zato je i jedan od fundamentalnih problema koje vidimo u dana�njem svetu. A evo i za�to: Monetarni sistem zahteva dve kljucne komponente da bi funkcionisao. Oskudicu i rast. u pro�losti pre 1800-te, ove dve komponente su bile validne �irom sveta. to su bila vremena kada je putovanje samo 500 milja bilo te�ko i opasno ako ne i smrtonosno, a transport dobara podjednako te�ak. Oskudica je vrlo va�na za ovaj sistem je slu�i sistemu za utvrdivanje vrednosti. CENE! Setite se ekonomike 101. Ponuda i potra�nja. �to je manje zaliha, veca je oskudica zato je i cena veca. �to je veca zaliha, manja je vrdnost pa su cene ni�e. u 1800-tima ,postojala je stvarna oskudica kao prirodni fenomen. Jer je moderna civilizacija jo� uvek bila prilicno mlada, bilo je dovoljno mesta za rast i razvoj. tako da su oba zahteva zadovoljena. Danas su ova dva zahteva nestala i monetarni sistem je u ozbiljnom problemu i pod velikim pritiskom. Pogledajte samo sve finansijsko-industrijske probleme koji su uni�tili mnoge �ivote ,samo u poslednjih par godina. Nemoguce ih je ignorisati. Oskudica je eliminisana napredkom tehnologije. I u odsustvu oskudice, prestaje i rast i razvoj. Dosegli smo tacku kada mo�emo da proizvedemo vi�e svega nego �to mo�emo da potro�imo. I jedino �irenje koje nam je preostalo je ka zvezdama koje je takode ograniceno ko�tanjem. U monetarnom sistemu ,novac i dug su �ile kucavice sistema I zato je neophodno neprekidno pravljenje novih zadu�enja da bi se opravdao postojeci dug. Zato na�i finansijski manipulatori uvek tra�e nove nacine da opravdaju ponovna zadu�ivanja Oni su namerno slepi ili potpuno neupuceni u najva�nije brige. Samo pogledajte koliko je trenutno zadu�eno na�e dru�tvo u poredenju sa pre samo 50 godina. Va�no je primetiti da je oko 1980. dug poceo drasticno da se povecava. �to se savr�eno podudara sa cinjenicom da se u to vreme tehnologija pocela ozbiljno napredovati. dajuci covecanstvu mogucnost da poboilj�a �ivot svakome. Da se tehnologija upotrebljavala na prvi nacin. Da bismo bolje razumeli na�u dru�tvenu nestabilnost spomenucemo fizicke i principijalne dogadaje koji su nas doveli do trenutnog haosa. Da bi nam bilo lak�e ,postavicemo vrmensku �emu. Ova dva datuma nisu od specificnog znacaja samo dele vremnsku liniju na 3 odredena perioda. A sada cemo da dodamo vitalne informacije , zbog kojih smo tu, gde smo u dana�njem svetu Do 1800-te svet je bio nisko-energetsko dru�tvo, Za�to? Jer u celokupnom toku na�e istorije primarna ma�ina za pretvaranje energije u rad je bio covek. A zdrav covek mo�e da proizvede samo 0.1 konjsku snagu. u poredenju sa motorom ma�ine za ve�, koja ima u proseku 0.5 KS, mnogo manje. Bez obzira na ove niske vrednosti energije 98% svog rada koji je tada uraden je rezultat ljudskog rada. Jer covecanstvo jo� nije razvilo naprednu tehnologiju da radi poslove umesto njih. ostala 2% procenta su realizovana drugim izvorima. koje bismo nazvali, neljudskim izvorima energije i oni su poticali od �ivotinja. kao �to su konji i volovi, i jednostavnih tehnologija kao �to su vodenice i vetrenjace-mlinovi. Po�to je ljudsko bice toliko ograniceno ishod njegovog rada je isto tako ogranicen. tako da koliko god ljudi da ima� na nekom poslu koliko god radili ,ne mogu da proizvedu dovoljno da bi obskrbili populaciju koja raste. Ili da omoguce visoki standard �ivljenja za svakoga. Ako je nekolicina ljudi tada imalo pristojan �ivotni standard, to je uvek bilo na racun vecine onih koji su jedva pre�ivljavali. Cinjenica je da kroz istoriju 95% svih ljudi, su bili ili seljaci kmetovi, robovi ili podcinjene sluge. Cak do vremena D�ord�a Wa�ingtona. Ljudima je svanulo oko 1800-te Do tada se 98% ljudske radne snage i 2% ostalih izvora nikad nije menjalo. To je oko 7000 godina zabele�ene ljudske istorije. sa apsolutno nikakvim promenama u dinamici �ivljenja. ovo je prouzrokovalo da svako dru�tvo na planeti bude u dru�tvenoj stagnaciji. �to znaci da uop�te nije bilo nikakvih promena u konverziji energije. Nije bilo fundamentalnih promena u nacinu na koji su ljudi proizvodili svoja dobra. i tako je oskudice bilo svuda. posle 1800. dogodio se vrlo znacajan dogadaj. 1872. D�ejms Wat je izumeo prvu parnu ma�inu. ovaj izum je uveo potpuno novi nacin izvrsavanja poslova desio se veliki polet u kori�cenju ne-ljudske energije i od tad postoji ubrzana tendencija da se prave vece, br�e i efikasnije ma�ine da pretvaraju energiju u rad. Ta tendencija se pro�irila po celom svetu sa SAD-om kao primarnim liderom. U narednih 100 godina, od 1800. do 1900. vidimo da dve energetske krive, znacajno menjaju pravac. linija ne-ljudske energije je krenula na gore, a linija ljudske energije se pomera na dole. U Americi se 1920 vr�ilo proucavanje uticaja uvih promena na dru�tvo. podaci su prikupljeni od svih vecih industrija u severnoj Americi. koji se odnose na rast produktivnosti, odnos pretvaranja energije, smanjenja radnih sati i sveukupan efekat na zaposlenost. Predvideno je da ako se takvi trendovi nastave linije ce se ukrstiti. i izgledati ovako: Covecanstvo je evoluiralo iz nisko-energetskog dru�tva u visoko-energetsko dru�tvo, kada su 2 krive zamenile mesta. Ovo je upavo obrnuto od onoga �to se de�avalo kroz celu na�u zabele�enu istoriju. A to nije mala promena. Sada iz tehnickog ugla, pratite me... Od 1992 po US kongresu, Amerika je imala oko 35.3 miliona KS od upotrebljenih pokreataca. �ta to znaci? Pokretaci su turbine, mehanicki motori i radne zivotinje Koji pretvaraju goriva ili silu ,kao �to su vetar ili vodeni tok, u rad i energiju. Podelicemo to na osobe: Pre 1800.g, prosecno dru�tvo je imalo pretvaranje energije od samo 2000 kg-cal po osobi. Da li taj broj zvuci poznato? Koliki je unos kalorija na skoro svakom prehrambenom proizvodu koji kupujete? Dijeta od 2000 cal. Tako da ima smisla �to su ljudi kao primarni radnici proizvodili energiju ogranicecnu prosecnim uno�enjem kalorija. u 1992. 35.3 milijarde KS, je oko 22 bilijarde kg-cal a populacija SAD-a je oko 250 miliona ljudi. U 1992. Amerika je proizvela 89.000 kg-cal po osobi samo ne-ljudske energije. to je oko 44 puta vi�e Porast od 4000% je zabele�en u prosecnom dru�tvu do 1992. Ovo jebio veliki pomak po americki napredak i prosperitet. Bili smo prva dr�ava koja je mogla da proizvede vi�e nego �to mo�e da potro�i. Pa sve do danas ovo se implicira na na� globalno povezani svet. Pa �ta onda monetarni sistem ima sa svim ovim? Monetarni sistem je poceo da propada u poslednjih 90 godina. Jer su se uslovi na ovoj planeti drasticno promenili. Dva najveca uslova za opstanak monetarnog sistema oskudica i privredni razvoj vi�e zaista ne postoje. Planeta je stabilizovana �to se tice razvoja a oskudica je eliminisana kroz tehnologiju. Kao rezultat, do�ivljavamo velike ekonomske probleme I bilo koje re�enje koje je neko pku�ao je pomoglo samo kao zakrpa od �vake na pukotini brane koja samo sto nije popustila. Ni jedno re�enje nije usmereno ka temeljima problema. Jer da bi se to uradilo ,mora se desiti promena u na�oj ekonomskoj strukturi. A ljudi koji su izvukli najvi�e koristi iz ovakvog sistema odbijaju da promene igru. 1920-te je izvr�en popis koji je obuhvtio sva veca proizvodna preduzeca. Koji je posle prenesen na tabelu. Ovo je grafikon koji sumira sve elemente popisa. Prva linija predstavlja vidljivu produktivnost. 1830. do 1900. proizvodnja je slaba i razvoj spor. onada se preme�ta u period brzog rasta, ovo se desilo usled napretka tehnologije i mehanizacije i vece primene ne-ljudske energije. 1900. do 1930. zabele�en je spektakularan napredak i povecanje proizvodnje. i sa oko 7% viska lagera svake godine. Ovo ne mo�e trajati vecno i linija se ispravlja. Sada cemo dodati jos jednu krivu koja ce predstavljati ljudske radne sate po jedinici. Ovo predstavlja jednu osobu koja radi 1 sat nezavisno od zadatka koji izvr�ava, Primeticete da je ranih 1800-tih ,radno vreme bilo du�e a onda je u opalo kako se industrija razvila, Ovo je bilo neizbe�no. Jer je bilo jeftinije koristiti tehnologiju nego ljude. 1 kW-sat mo�e da uradi posao od 26 ljudskih radnih sati. i sa daleko manjim tro�kovima. Monetarni sistem podstice biznise da zamene ljudsku snagu jeftinijom primenom tehnologije. U cilju da povecaju PROFIT! Od 1800-te do sad imamo jedinstvenu situaciju kakvu nikad nismo imali korz istoriju ljudske vrste. Za vecu produktivnost je potrbno mnogo manje ljudske snage ovo bi bilo bolje za svakoga, da nema smetnji monetarnog sistema. jer je fizicki rad, osnovna roba koja se prodaje i kupuje u monetarnom sistemu. Vreme je za 3. krivu. Koja pokazuje �ta se de�ava sa radnom snagom u odnosu na kupovnu moc Ova 3.kriva predstavlja ukupne radne sate Svo vreme koje je utro�eno na sve proizvodne poslove, svih ljudi. Kako vidite: od 1800 do kraja veka, radno vreme je bilo krace i napredak spor. vrlo je blisko pratilo rast proizvodnje. jer su bili direktno povezani. Zatim je takode raslo sa proizvodnjom , ali se nije poravnalo sa proizvodnjom Dostiglo je vrh i krenulo nani�e, jer je to dogadaj koji se desi u svakoj industriji. Radni sati rastu do odredjenog vremena i onda opadaju. To je dogadaj koji se de�ava samo jednom u bilo kojoj industriji. Vrhunac radnih sati se u Americi dogodio 1920. I od tada se monetarni sistem suocava sa nestabilno�cu. Zbog suprotnosti izmedu produktivnosti i radnih sati. Ogromni procep izmedu produktivnosti i radnih sati pokazuje da �to nam je lak�e da proizvedemo vi�e, postaje sve te�e da se proda. Razlog ove anomalije �to postoji bliska povezanost izmedu ukupnih radnih sati i kupovne moci. Vecina nas dobija svoje prihode u odnosu na vreme provedeno na poslu. U obliku plate ili nadnica. I kolicina radnih sati obicno odreduje kupovnu moc. Nije li ironicno da usavr�avanjem na�e sposobnosti da proizvodimo umanjujemo na�u mogucnost da tro�imo. Ovo se de�ava u monetarnom sistemu. Osnovni problem dana�njice nije balansiranje bud�eta Nego balansiranje na�eg novog globalnog sistema kori�cenja resursa sa globalnom potro�njom. Pravila monetarnog sistema nas sprecavaju da uradimo upravo to. Distribucija se nastavlja kao niz razmena baziranih na vrednostima oskudice koja u stvri vi�e ne postoji a novac se koristi da bi se izvr�ile te razmene. Novac je sredstvo dugovanja, a mi poku�avamo da izbalansiramo proizvodnju sa potro�njom kreirajuci jos veci dug. Ovo jednostavno ne funkcioni�e. Razlog je nikakva povezanost stvaranja vceg duga sa bilo cime u stvarnom fizickom svetu. Ni dug ni novac nisu resursi koji su nam potrebni za �ivot. to je podmetnuta ljudska tvorevina koja vi�e nije upotrebljiva u dana�njem naprednom svetu. Kriva radnih sati je fizicki fenomen dok je porast duga, apstrakcija! Pogledajmo rast duga i shvatimo razliku: Ovaj grafikon prikazuje ukupan dug SAD-a. Privatni i javni. Od 1860. do 1.svetskog rata dug je bio nizak i razvoj je bio spor. Posle primirja 1918.dug se naglo povecao. Ovo je bio period koji se zvao "upozoravajuce 20-e" Razlog ovog povecanja duga je �to nas je tehnologija sustigla. U toku rata smo tehnologijom zamenili ljude koji su i�li u rat. Kupovna moc je opala i proizvodilo se vi�e nego �to se moglo prodati. U toku ove decenije, institucija koja se zvala "Um otplate", ili kupovine na kredit, je nastala. Pa cak i kada ne�to nisi mogao da priu�ti�, ohrabren si da kupi� i da plati� od sledece plate ili cak naredne godine. Ovo je znacilo povecanje duga! Ali se 1929. ne�to dogodilo. Prekoracili smo kredite i kockarska institucija nazvana "Wall Street" se sru�ila. Padom akcijske berze, zapali smo u depresiju. kojoj je trebalo 4 godine da dostigne dno 1933. I tada je vlada pri�la u pomoc, jer je morala. I �ta je uradila? Poku�ala je da zakrpi propadajuci monetarni sistem, stvarajuci jos veci dug. Zvuci li slicno ovome �to se sada de�ava? Kako ovo rade? Pocinju da obrcu vi�e novca nego �to je priliv novca od poreza. �to se naziva deficitarno tro�enje. Tokom Rosveltove administracije, pokusali su da pomognu ekonomiji povecavajuci kupovnu moc nezaposlenim ljudima, u vidu socijalne pomoci. I biznisi u propadanju su isto bili izlo�eni socijalnoj pomoci. i to je nazvano, subvencionisanje. Mo�e se reci da je monetarni sistem bio u usponu 1933. I od tada je vlada neprekidno na deficitnom tro�enju . I ova povecana primena vladinih obveznica je la�no stimulisala biznis a dug je krenuo ponovo da raste. Onda se 1941. jo� ne�to pocelo da se de�ava. Desila se jos jedna pogodnost za propali sistem, nazvana: 2.sv.rat. To je stvorilo razlog da se svi nezaposleni ljudi vrate na posao. ili u oru�ane snage. Zadnja vrata fabrika su bila sirom otvorena kuda su se iznosile velike kolicine dobara, prenoslile preko mora i dizale u vazduh. Iako je to sve kao bilo neophodno da svet zamrzi Hitlera rat nije re�io ni jedan od na�ih domacih problema. I kao �to vidite, dug je od tada u vrtoglavom porastu. Uprkos neprilikama usled depresije i uprkos te�kocama rata, monetarni sistem nije dosao do potpunog zaustavljanja. Snalazili smo se na ovaj ili onaj nacin. A za�to je tako? Sprecavali smo da propadajuci sistem potpuno propadne, na razne nepo�tene nacine. Odr�avali smo oskudicu ve�tacki. U toku depresije, bilo je toliko mnogo ljudi bez posla, a njihove porodice gladovale, a imali smo velike kolicine hrane u prodavnicama sirom zemlje. Da li je data ljudima? NE! Jer nije profitabilno poklanjati hranu cak i izgladneloj populaciji. U kasnim 30-im, poceli smo cak i da uni�tavamo useve, i da ubijamo stoku, da bismo opravdali monetarni sistem. Ovo jo� uvek radimo i danas, ali bolje zata�kavamo. Od 1933. vlada je potro�ila milijarde dolara placajuci farmerima da ne proizvode. I poku�ano je da se kartelizuje proizvodnja kukuruza i p�enice za ljudsku upotrebu. naj primetnije na najnovijem projektu alternativnog goriva ,etanola koji je bacanje hrane i svakako lo� izvor energije. U monetarnom sistemu, kada hrane postane previ�e Mi je ogranicimo. I to da bi odr�ali cenu i vrednost da bi sistem funkcionisao. A kada se desi da ljudi budu gladni, procuju se glasine o ljudima koji donose odluke, kako monetarni sistem funkcionise. Industrija koristi drugacije taktike. Oni rade sa niskim kapacitetima rade u jednoj ili 2 smene ili potpuno obustavljaju rad. iako imaju �ta da rade 24 sata, 7 dana u nedelji 365 dana u godini. da proizvedu neophodne proizvode. Onda postoji i jos odvratnija praksa ,proizvodnje robe lo�eg kvaliteta. Ovi proizvodi lo�eg kvaliteta koji se potro�e i pokvare za vrlo kratko vreme su stvoreni da osiguraju veci obrt novca. Ako kompanija napravi ne�to �to mo�e da traje 100 godina a imamo materijale i tehnologiju da se tako radi, oni to nece uraditi, Jer kako ce onda prodati sledecu verziju i napraviti jos profita? Pogledajte samo koliko ima reklamacija na proizvode kao �to su igracke kreveci, hrana, automobili, kucni uredaji i ostalo... Uni�tavanje svih tih falicnih proizvoda, osigurava oskudicu. stotine hiljada falicnih proizvoda se vraca svake nedelje. da bi se osigurao veci obrt, i br�a zarada. Ovo je nacin na koji sistem danas funkcioni�e. Ovo isto stvara otpad, tone i tone otpada. Pogledajte jednostavne proizvode kao �to su mobilini telefoni. Ima previ�e bezvrednih ,jeftinih mobilnih telefona na tr�i�tu. Stotine miliona mobilnih telefona se proizvede svake godine. Sa jako malim razlikama u izgledu i mogucnostima da bi izgledali jedinstveno. ZA�TO? Za�to ne napraviti jedan zapanjujuci telefon koji ce imati sve �to je potrebno? Koji mo�e da traje 25 ili vi�e godina, �to je vrlo izvodljivo, Jer monetarni sistem odbacuje tu vrstu logike Prema saznanjima agencije za za�titu �ivotne okoline SAD-a u 2005. procenjeno je da se 130 miliona mobilnih telefona izbaci iz upotrebe godi�nje. �to se procenjuje na 60.000 tona elektronskog otpada godi�nje. A to su samo mobilni telefoni! A �ta je sa svim ostalim proizvodima koji pretvaraju na�e dragocene materijale i resurse u otpad? Naravno naj destruktivnija i naj gnusnija ljudska aktivnost je primena rata. Imali smo nekoliko ratova od pocetka veka. Cak i sada smo ratu sa protivnikom koji ne predstavlja nikakvu instituciju, bez zastave i bez unforme, Rat protiv terorizma se mo�e opravdavati u nedogled. Jer neprijatelj nije neko ko se mo�e oznaciti. Ratovi nisu re�ili ni jedan spomenuti problem. Jedini uspeh rata je odr�avanje propadajuceg ekonomskog sistema, jos malo du�e. 1 i 2. svetski rat, Koreja, Vijetnam, Golfski ratovi, i trenutni rat protiv terorizma, su nas ko�tali 100.000 �ivota. i uni�tenja miliona tona nezamenjivih resursa. ali do sad nije re�io ni jedan na� dru�tveni problem. Takozvana Trumanova doktrina, koja je nastala pre oko 63 godine, u ime nacionalne bezbedonsti, ko�tala SAD milijarde dolara. Tro�imo milijarde dolara preko mora, za takozvanu inostranu pomoc. I od 1960. SAD finansira obe zaracene strane oko 14 ratova I svet je i dalje u vecim problemima nego ikad . Ludilo je ciniti istu gresku iznova i iznova i ocekivati drugaciji rezultat. Isto tako tro�enje novca i stvaranje dugova ne re�ava na�e dru�tvene probleme. Ni lokalne ni globalne. Tema ovog videa je trebalo da do sad ovu cinjenicu potpuno potvrdi. Da monetarni sistem nasuprot agrarnoj kulturi sa rucnim alatom, ljudskim znojem i vrednostima oskudice, ne mo�e da se nosi sa de�avanjima u visoko-energetskoj civilizaciji napredne tehnologije. Politika nije bitna. Oblici vlade ni�ta ne znace. Kultura nije va�na. Zajednicki ekonomski sistem sveta je ono �to je va�no. I to se mora promeniti. Pre nego �to se predemo na odgovore, da razjasnimo ne�to. Monetarni sistem nije lo�, nego je jednostavno zastareo. Nekada je bio dobar, nekada je funkcionisao. Bio je najbolje re�enje u poslednjih 1000 godina, posebno u poslednjih 200. Omogucio je zapanjujuci rast i napredak covecanstava. Ali vreme se promenilo. Najznacajniji je napredak tehnologije do granica koje nismo ni zami�ljali. pre 200 godina Tehnologija koja bi nas sve cinila ve�ticama ili bogovima tada�njih vremena. I zato metodi po kojima bi na� svet trebalo da funkcioni�e takode mora da se promeni. U najboljem interesu citave ljudske vrste. Bez razlike u boji ko�e, rodu, veri ili nedostatku vere je da zakoracimo u bolji sistem. Da bismo prona�li taj odgovor moramo da nademo novi pristup da tra�imo nove ideje i primenimo novu tehniku. Re�enje dru�tvenih problema je kori�cenje naucnih metoda. Koji iskorenjuju monetarni sistem u korist sistema koji omogucava globalno raspolaganje resursima citave planete. Moramo da proglasimo da je citava planeta i svi njeni resursi zajednicko naslede citave ljudske vrste. A tehnologija nam pru�a mogucnost da na pravi nacin stvorimo izuzetne uslove za �ivot svakog coveka, �ene i deteta na celoj planeti. Ova solucija je nesumnjivo dizajnirana za dobrobit svakoga na planeti. Pru�ajuci svakom maksimalnu slobodu izra�avanja, misli, govora i va�nije od svega ...�IVOTA! Ako si vernik, razmisli o ovome: Bo�ija molitva ka�e , da ucinimo zemlju kao sto je u raju Ja mislim da se u raju ne koristi novac i da Bog ne poseduje banku. A ti? Moramo eliminisati procep izmedu onih koji imaju i onih koji nemaju. Moramo biti sigurni, da svako dete koje je rodeno bilo gde na svetu ima slobodu da prati sve pozitivne �ivotne pravce. Moramo pribli�iti ljudsku vrstu prirodi i iskoreniti �tetna delovanja. Da iskorenimo primitivne standarde i upotrebimo tehnologiju da bismo �iveli kao kraljevi. ali da se pona�amo kao ponizne sluge u slu�bi ove planete. Ovaj video je prvi korak tvog razumevanja. Sada je trenutak da se prede na novi korak. VENUS Projekat i ZEITGEIST pokret, nude re�enje. Link koji je pred vama, pokazace vam detalje kako to sve funkcioni�e. Videcete da je sajt takode lako pretra�iti. I trebalo bi da odgovori na sva va�a pitanja. Ako ne uspe, za to postoji Zeitgeist pokret. Zeitgeist pokret predla�e vizije Venus projekta. I poma�e u sirenju poruke ,kako da ispravimo vecinu problema dana�njice. Zeitgeist pokret pru�a odgovore i deli ih sa drugima koji takode �ele da vide BOLJI SVET. Promena 7000 godina ljudske ekonomske strukture ni slucajno nije jednostavna ali je vrlo neophodna. Svaki dan hiljade ljudi umire a ne bi trebalo. Svaki dan smo korak bli�e sopstvenom uni�tenju. Vreme je da svet sazna da postoji re�enje. koje ce reciti na�e najvece probleme. Vreme je da evoluiramo na nivo 5 TEHOLOSKOG COVEKA I napraviti svet boljim mestom za naredne generacije koje dolaze. preveo i uskladio [email protected] Vreme je za dru�tvenu evoluciju. Molimo vas posetite VENUS PROJEKAT i ZEITGEIST POKRET, i postanite deo promena koje �elite da vidite u svetu...HVALA

Video Details

Duration: 31 minutes and 31 seconds
Year: 2010
Country: United States
Language: English
Producer: Douglas Mallette
Director: Douglas Mallette
Views: 185
Posted by: tanovic on Feb 25, 2010

Awaken to the world around us, the problems we face, why they exist, and how to truly solve them once and for all. Please rip, share, push and promote this video. Make this viral, and educate the world!

Caption and Translate

    Sign In/Register for Dotsub above to caption this video.