Muzika i zivot - Terens Mekena

U muzici, ono sto nije kraj kompozicije čini poentu kompozicije. Da nije je tako, najbolji dirigenti bi svirali mnogo brže A bilo bi i kompozitora koji bi komponovali samo velike završetke. Ljudi bi išli na koncerete samo da bi čuli završni udar činela. Samo kraj. Ali mi to ne vidimo jer je to nešto čemu nas uči obrazovanje i prenosi to na svakodnevni život Imamo sistem školovanja koji ostavlja drugačiji utisak. Sve se ocenjuje. Deca se uvedu u jedan hodnik našeg divnog obrazovnog sistema, Onda ih polako mamimo da uđu na vrata zabavišta, a to je odlično, zato što čim završiš sa tim, odlaziš u prvi razred. Onda prvi vodi do drugog, drugi do trećeg i tako dalje, Onda iz osnovne odlaziš u srednju... Cilj je sve bliže, onda dolazi fakultet... Stižeš do akademije i kada završiš sa tim izlaziš da se pridružiš svetu. Onda ulaziš u neku ruševinu gde prodaješ osiguranje. A oni imaju tu normu koju trba ispuniti... Onda ispuniš i to, Sve više te mame... cilj je blizu... Sve je bliže... taj uspeh za kojim težiš... I onda jednom kada se probudiš sa 40 godina života, uzviknućeš: "Stigao sam!! Evo me!" Ali se neosećaš ništa drugačije nego što si se do sad osećao. I pomalo razočarano, jer ti se čini da si prevaren. Zato što to i jeste bila prevara. Zbog njih si propustio život. Razmišljemo o životu kako analogiji putovanja sa važnom svrhom dostizanja kraja. Uspeh ili sta god, možda i raj posle smrti, ali promašuejmo poentu duž celog puta. To je muzička stvar, i trebalo je da igraš i pevaš umesto da budeš izigran.