Watch videos with subtitles in your language, upload your videos, create your own subtitles! Click here to learn more on "how to Dotsub"

WORK/ Rad

0 (0 Likes / 0 Dislikes)
RAD Rad je direktan doprinos monetarnom sistemu. i cirkulaciji novca, i takođe je jedini put za sticanje tog novca koji ponovo dovodi do obaveze za podvrgavanjem radu. Većina poslova se fokusiraju na krajnju nagradu, NOVAC, bez ikakvog obzira na stanje ljudi, Rad u tom smislu znači ropstvo. Automatizacija može zameniti većinu današnjih poslova bez uticaja na kvalitet rada, ali hajde da se skoncentrišemo na nešto važnije. Motivaciju. Naša motivacija je neverovatno interesantna Već duže vreme radim na ovome i otkrio sam da da je neverovatno povezana i interesantna. Nauka je stvarno iznenađujuća Ali je i pomalo čudna. Mi nismo tako beskrajno predvidivi i podložni manipulaciji i kao što mislimo. Postoji mnogo neverovatno interesantnih proučavanja. Pokazaću vam 2 primera. Ideja da ako nagradite nešto, dobijate više željenog ponašanja . Ako kaznite nešto, dobićete ga manje. Hajde sad da se premestimo iz Londona u glavni tok Masačusteca. U severo-istoćni deo sjedinjenih država. Da pogledamo studiju MIT-a iz Masačusteca. Uzeli su celu grupu studenata, i zadali su im mnoštvo zadataka, Kao recimo: Da zapamte nizove brojeva, rešavanje ukrštenih reči, Razne tekstualne zagoneteke, čak i fizičke zadatke kao što je bacanje lopte u koš. Zadali su im ove zadatke i da bi podstakli njihov učinak, dali su im 3 nivoa nagrađivanja. Ako budež prilično dobar, dobijaš manju novčanu nagradu, Ako se pokažeš srednje dobro, dobijaš srednju novčanu nagradu, A ako si stvarno vrhunski dobar, dobijaš najveću novčanu nagradu. Ovako nešto smo već viđali i ranije Ovoje tipčna motivaciona šema koja se primenjuje unutar organizacija Nagrađujemo vrhunske izvođače, ignorišemo one sa niskim učinkom, a srednji dobiju po nešto. I šta se dešava? Uradili su zadatke, imali su svoje podsticaje i evo rezultata: 1. Dokle god je zadatak bio zasnovan na fizičkoj sposobnosti, rezultat je bio očekivan, što je veća nagrada bolji je učinak. I to ima smisla. Ali evo šta se dešava... Kada je zadatak zahtevao makar i najosnovnije kongnitivne sposobnosti, veća nagrada je uslovila lošije preformanse. Ovo je čudno zar ne? Veća nagrada da izazove lošije rezultate? Kako je to moguće? Zanimljivo kod ovoga je da su ovi ljudi koji su to radili, svi ekonomisti na MIT-u, sa čikaškog univerziteta, sve vrhunski profesionalci u sferi ekonomike, A dobijen je zaključak suprotan onome što svi učimo iz ekonomike. Da su performanse bolje ako je nagrada veća. ali kad se radi o osnovnim kognitivnim sposobnostima to je izgleda suprotno. Sobzirom na ideju da ovo sa nagradama ne funkcioniše, Ovo zvuči kako levičarska socojalistička zavera. Onima koji sebe smatraju teoretičarima zavere, uputio bi ih na instituciju koja je finansirala ovo istraživanje; Banku Federalnih Rezervi. Ovo je mejn-strim mišljenje iz kojeg proizilazi zaključak koji je suprotan zakonu fizike ponašanja. Ovo je zaprepašćujuće što oni otkrivaju: Možda onih 50 ili 60 dolara ne motivišu dovoljno. Hajdemo negde gde 50 ili 60 dolara mnogo više vredi. Saćemo ovaj eksperiment preseliti u Mataru u ruralnom delu Indije. Gde je 50 ili 60 dolara značajna suma novca. I tako su iskopirali eksperimnt u Indiji tako što je nizak učinak nagrađen nagradom ekvivalentnom dvo-nedeljnoj zaradi, srednje performanse su nagrađene otprilike mesečnom zaradom, a vrhunske performanse, dvomesečnom zaradom. Ovde već imamo bolji podsticaj, ovde ćemo imati i drugačije rezultate. Ali desilo se da su ljudi kojima je ponuđena srednja nagrada, nisu imali ništa bolji učinak od ljudi kojima je ponuđena najmanja nagrada, ali ovaj put, ljudi kojima je ponuđena najveća nagrada su imali najgori učinak, najveća nagrada, najgore preformanse. Interesantno je da ovo uopšte nije slučajna anomalija. jer je ovo ponovljeno više puta iznova i rezultati su bili isti. Za jednostavne, unapred određene zadatke u toj vrsti podsticaja: "Ja cu ti dati ovo, a ti uradi ono", Rezultat je odličan. Kada imamo algoritamski postavljen zadatak i ideš pravo ka rešenju. Nagrada za princip štapa sa šargarepom ima izuzetne rezultate. Ali kada su u pitanju malo komplikovaniji zadaci Koji zahtevaju konceptualno, kreativno razmišljanje takvi motivatori najčešće ne funkcionišu. Novac kao motivator bi mogao dati rezultat ali u odrđenoj situaciji. Ako ne platite ljude dovoljno, neće biti motivisani. Ali ovde postoji još jedan paradoks. Najbolji način za korišćenje novca kao motivatora, je da platite ljude dovljno da ne bi mislili o novcu i posvetili se poslu. kada to uradite, postoje još 3 faktora koji po naučnicima utiču na bolji učinak. ...a da i ne spominjemo lično zadovoljstvo. Samostalnost, usavršavanje i svrha. Samostalnost je naša želja za samo-upravljanjem. Da upravljamo sopstvenim životima. Na mnoge načine, tradicionalni metodi upravljanja se protive tome. Menadžment je dobar ako želite povinovanost. ali ako želite angažovanje, a to je ono što želimo u današnjem poslu, da ljudi rade komplikovanije i sofisticiranije stvari, samouprava je bolja. Daću vam neke primere: Neki od najradikalnijih oblika samouprave koje daju odlične rezultate su u primeru firme "Atlasijan". Australijska softverska kompanija. Oni su uradili nesto stvarno dobro. Jednom u 4 meseca, utorkom popodne, kažu svom sektoru za razvoj, "U sledećih 24 sata možete da radite na čemu god hoćete". "Možete da radite šta god hoćete, na način koji hoćete". Sve što očekujemo od vas da pokažete rezultate kada isteknu tih 24 sata. I ovo je zabavna vrsta satanka ane neka zvanična obaveza. Sa pivom, kolačima, zezanjem i tome slično. Ispostavilo se da za taj jedan dan, te nesmetane autonomije je donelo rešenja za mnoge propuste na postojećem softveru, pregršt ideja za nove proizvode, koje se bez toga nikad ne bi iznikle. Ovo nije ideja koju bi ja primenio pre ovog istraživanja. Ja bih rekao: "Hoćete da vam ljudi budu kreativni i inovativni?" "Dajte im prokleti bonus za inovaciju" Ako uradiš nešto odlično, daću ti 2.500 dolara. Oni to uopšte ne rade. Oni ustvari kažu:" Verovatno želite da uradite nešto interesantno" "A ja ću vam se skloniti sa puta" Jedan dan autonomije proizvede stvari koje nikada ne bi nastale. A sada USAVRŠAVANJE. To je kada imate potrebu da postajete bolji u nečemu. Volite da napredujete u nečemu. Zbog ovoga ljudi vole da sviraju neki instrument vikendom. Često se ljudi ponašaju naizgled, ekonomski neracionalno. Bave se muzikom vikendom? Zašto? To im neće privući partnera, neće zaraditi novac, zašto? Zato što je zabavno. Zato što se usavršavaju a to proizvodi zadovoljstvo. Vratimo se malo kroz vreme...Sećam se svog prvog profesora ekonomike. Koja se zvala Meri Alis Šulmen Predavala mi je 1983. Zamolio sam je da razgovaramo. Imam jednu ideju za biznis model, samo bi hteo da vam to objasnim. Skupite gomilu ljudi širom sveta, koji bi radili visoko stručne poslove, ali bi bili voljni da rade besplatno. I da dobrovoljno provedu na poslu 20 do 30 sati nedeljno. Ona me je skeptično gledala,"Ali nisam još završio"... A zatim to što naprave, poklanjaju radije nego da prodaju. To bi bilo neverovatno! Sigurno je pomislila da sam lud. Ali u stvari to je izvodljivo, imamo Linux koji koji upravlja 1/4-om korporacijskih servera i 4500 kompanija. "Apache" koji koristi više od većine veb servera na planeti. Pa Wikipedija....šta se to dešava? Zašto ljudi to rade? Zašto ti ljudi koji su vrhunski tehnički obrazovani, Zašto oni imaju RADNA MESTA? Oni rade za platu ,radeći na visoko sofisticiranim tehničkim poslovima! A ipak u svoje ograničeno slobodno vreme, rade isto ako ne i više tehnički sofisticiranih poslova, i to ne za svog poslodavca nego za nekoga drugog, BESPLATNO! To je neobično ekonomsko ponašanje. Ekonomisti se pitaju, zašto li oni to rade? Vrlo je jasno... Zbog izazova, usavršavanja i na kraju doprinosa. Ovde niče nešto sto se zove motiv SVRHE. Sve više organizacija žele da pronađu svoju prevashodnu svrhu. Delom zato što žele da funkcionišu bolje, delom zato što je to način sticanja boljeg talenta. Iz ovoga zaključujemo da kada se novčani motiv udalji od motiva svrhe, loše stvari se dešavaju. Loše etički ali ponekad i kao jednostvno loše stvari. Falični proizvodi, jadna usluga, neinspirišuća radna mesta, Kada profitni motiv potpuno potisne motiv svrhe. Ljudi ne rade velike stvari. Sve više organizacija uviđa ovo, I dolazi do zabune, šta je važnije profit ili svrha. I mislim da se iz ovoga može izvući vrlo zanimljiva pouka, Da kompanije koje cvetaju na profitu ili ne profitu ili nečem između... su vrlo zainteresovane za ovaj model svrhe Daću vam nekoliko primera: Evo ga osnivač SKYPE-a "Naš cilj je da budemo destruktivni ali u cilju da učinimo svet boljim mestom". Vrlo dobra svrha! Evo ga Stiv Džobs, koji hoće da stavi ding u univerzum. To bi mogla da bude stvar zbog koje ćes skočiti ujutro i otrčati na posao. Zato mislim da smo mi maksimajzeri svrhe, A ne maksimajzeri profita, što i nauka objašnjava i da imamo vrlo duboku želju za usavršavanjem i samoupravom. I mislim da ako počnemo da tretiramo ljude kao ljude, A ne da predpostavljamo da su oni jednostavno konji, niži, manji i malo boljeg mirisa ali konji, I ako odbacimo ideologiju štapa i šargarepe i okrenemo se ka nauci mislim da bismo mogli da osnujemo organizacije širom sveta koje će doprineti da nam bude bolje, ali takođe mislim da bi to doprinelo da svet bude barem malo bolji! Dakle, rad je mandatorni i monetarni sistem a sistem koji dozvoljava ovakavu vrstu rada, čini novac jedinim zadovoljstvom a naučno dokazano, dovodi do vrlo loše efikasnosti radnika. Autonomija, usavršavanje i svrha, su ono što čoveka motiviše Mnogi ljudi su zamenjeni mehanizacijom u poslednjih par godina, I ovo će se nastaviti jer je jeftinije investirati u mehanizacijiu jer noj ne treba plata, zdravstveno osiguranje, klimatizacija, praznici, ili pauze. Zapamtite da bilo koji ponavljajući posao biće automatizovan a što se tiče ostalih poslova... Mnogima je teško da razumeju kako automatizacija može da se primeni na kompleksnim poslovima. kao što su doktori ,arhitekte i slično... Zato prvo moramo da pronađemo uloge koje mi imamo u našim zanimanjima. Šta je zapravo doktor, vodoinstalater ili arhitekta? Šta oni zapravo rade? Oni prepoznaju i reaguju na zapažene obrazce. Kada vas doktor pregleda, on se mentalno poziva na ono što je naučio. Ako odete kod dermatologa jer mislite da imate rak na ruci, doktor će pregledati kožu mentalno se pozivajući na obrazce koje je naučio. Zatim će uzeti uzorak kože koji će mašina dalje analizirati To je tehnički proces. Ne postoji razlog verovanju da optički skener povezan na kompjutrsku bazu podataka, ne bi mogao da skenira vašu ruku i u trenutku otkrije koji problem postoji. Čak i hirurgija, koliko god komplikovano izgledala je čisto tehnički proces Samo je pitanje vremena kada će visoko napredne mašine zamene hirurge. Isto važi i za sva ostala korisnička zanimanja koja postoje. Korisnički, znači da su ljudi po svojoj prirodi tehnički. Iako to deluje očigledno u odnosu na fizički rad, i naš mentalni rad se takođe može dodeliti kompjuterima Ako vam ovo zvuči strano, primetite da ako ste ikada koristili kalkulator da nešto izračunate, prepustili ste mašini da donese odliku umesto vas. Kada podelite 19500 sa 30... kalkulator tj. mašina odlučuje rezultat, a ne vi. Moramo zapamtiti da kognitivna sposobnost pronalaženja rešenja iz perspektive uzroka i posledice prateći pravila i zakone datog sistema. je u potpunosti tehnički proces. Nema ničega magičnog i ezoteričnog u vezi u indentifikaciji molekula ili komponente Ako treba odlučiti između metala A i metala B za proizvodnju aviona, neće se odlučivati nečijim mišljenjem, već različitim ispitivanjem otpornosti i čvrstine metala kroz različite testove. I ako prođu taj test, biće odabrani ili odbačeni. To nije ljudski proces koji se dešava u nekim regionoma mozga, To je odlučivanje preciznim i definisanim testiranjem, što takođe može biti automatizovano. Ne postoji kapitalistički ili komunistički način proizvodnje aviona. Ako avion ne zadovoljava fizičkim zahtevima da bi mogao da leti, neće leteti. Čovek ne može izmisliti nešto što nema ko-relaciju sa realnošću. Ne važno kolko ste maštoviti ako vaše izmišljanje ne može biti obuhvaćeno raspoređivanjem ili manipulacijom postojećih stvari u realnosti to se neće materijalizovati. I ne zaboravite da se ponavljajući poslovi ne može biti od pomoći razvoju ljudskog mozga. To je sramoćenje za inteligentnu vrstu. Vrlo je lako ponoviti i iskopirati bilo koju profesiju. Zato vremenom ljudi više neće raditi. Sada odlaze na posao jer je to jedini način da zarade za život. Ne nije, nego je to jedini način koji danas koristimo. U buduće će se posao smatrati ispod nivoa ljudi, Za to nije potreban mozak. Ako staviš devojku iza kase, na 15 godina, njen život će biti: "Dobar dan, izvolite. Imamo vrlo lepe šminke i parfeme" Svaki dan ustaješ i odlaziš na posao da bi prodavao to smeće! Za to joj nije potreban mozak, Sve to bi bilo automatizovano jer je to vrlo lako raditi. Posao je ispod ljudi jer za to ne postoje fizički razlozi. Alternativna rešenja Rešenje će biti maksimalna automatizacija a ostali poslovi kojih će biti jedva nekoliko, će obavljati ljudi. jer nauka potvrđuje da čovek radi bolje kad je motivisan svrhom. a ne novcem. Te stvari su dokazane, čovek može biti oslobođen rada i slobodan ropstva i u najviše slučajeva to će predstavljati gigantski korak u evoluciji vrste dok skoro svi poslovi budu predati mašinama, čovek motivisan svrhom imaće pristup dobrima i uslugama bez naplate Automatizacija će dovesti direktno do manjka posla a ostali poslovi će se raditi bez motivacije novcem, tako da neće biti potrebe za monetarnim sistemom. Osnovna svrha tehnologije je da život pojedinca učini lakšim. A sad je tehnologija toliko napredna da može da izbaci svaku potrebu pojedinca da se bori za hranu informacije, komfor ili bilokakvu pomoć. Samo uticaj ekstremno štetnog sistema može da dovede do takve situacije na planeti Zemlji. sutuaciju u kojoj prosečni pojedinac zna samo delić dostupnih informacija, a tehnologija je sposobna ali se ne koristi da bi pripadnike vrste primorali da rade a rad se može automatizovati. Zahtevanje poslušnosti u zamenu za hranu dovodi do psihopatskog ponašanja pojedinaca koje proizvodi da bi održalo takvu situaciju. Ovakva ozbiljna situacija bi normalno nastala uticajem psihoze pojedinaca koji imaju moć u društvu. preveo i uskladio [email protected] 2011.

Video Details

Duration: 19 minutes and 1 second
Country: United States
Language: English
Producer: TROM
Director: TROM
Views: 141
Posted by: robbiefreestyle on Feb 25, 2011

Istina o poslu i radu

Caption and Translate

    Sign In/Register for Dotsub above to caption this video.