Fals economics and goverments push us to extiction

Izliv nafte u golfskom zalivu je bez poricanja najveća ekološka katastrofa u istoriji U ovom videu ćemo otkriti ključne faktore koji su doveli do toga. I ključne delove istorije koji se tiču nafte. I govoriti o ozbiljnim problemima civilizacije koja je zavisna od nafte. Pomenućemo razloge suzbijanja alternativnih tehnologija i razotkrićemo unutrašnje poslove korumpirane infrastrukture koju moramo odbaciti i odvići se od nafte da bismo povratili mir i slobodu. Nafta ima mračnu istoriju pohlepe, korupcije i imperije od ranih dana Džona D.Rokafelera i naftne kompanije "Standard" počevši od njene umešanosti u ishod 2.sv.rata. do invazije i okupacije Iraka i eksploatacije trećeg sveta. Sada je već javno poznato da je direktora CIA-e Dž.Tenet falsifikovao slučaj o oružju za masovno uništenje i da je pravi razlog invazije na Irak, nafta. Ovo je dalje potvrđeno strategijom za invaziju i izgradnjom stalnih vojnih baza direktno na naftnim poljima. Ali nije baš toliko jednostavno. Rane 2000. Sadam Husein je zapretio da će preći na euro u trgovini naftom. I hteo da i Iračanski rezervni fond od 10 miliona $ prebaci u euro. Ove informacije o valuti nafte u Iraku su cenzurisane od strane medija SAD-a u korist Bele kuće, Federalnih rezervi i međunarodnih bankara. Evo zašto: Ekonomija neke države ne može da funkcioniše bez energije. Ako su države prinuđene da razmenjuju svoju valutu za dolar da bi kupovale energiju, Vrednost dolara se povećava proporcionalno povećanju cene nafte. Tako da se povećanjem cene nafte, povećava i količina novca koju osoba mora da da u uzamenu za galon energije kroz Petrol dolar pa se transakcija odbija od deficita u valuti i to daje valuti unutrašnju vrednost, inače bi novac bio samo papir. U međuvremenu, centralni i međunarodni bankari veštački održavaju svest da je svet bankrotirao, čuvajući svoju valutu od pada. U kombinaciji sa tim što Koreja i Iran kao nove "zle sile" takođe nameravaju da dolar zamene eurom, slika počinje da bude jasnija. Bankarski sistemi zapada i većeg dela sveta se oslanjaju na to da se ograničenim sirovim resursima trguje u dolarima da bi se održala vrednost njihove valute i ekonomske mreže. Neiskrena i korumpirana bankarska praksa koja se koristi svuda u svetu je stvorila neprirodnu zavisnost od nafte i drugih oblika energije. Zato je ekonomski plaćenik Džon Perkins rekao da su prvo postavili elektrane u zemljama koje nisu imale novac da plate kamatu na zajmove i tako ih porobili kroz dug i zavisnost od energenata za njihovu infrastrukturu. U svojoj knjizi "Najbolji način da opljačkaš banku je da je poseduješ", Vilijam Blek objašnjava proces u kojem banke prave novac bukvalno ni iz čega, kroz proces koji se zove Bankarstvo Fakcionalnim Rezervama Nekada su u Evropi banke čuvale ljudima zlato i izdavale im potvrde koje su predstavljale količinu zlata koje je čuvano u trezorima. Vremenom su banke shvatile da ljudi koriste samo delič zlata koje je u trezorima, pa su počele da izdaju duplo više potvrda nego što je bilo zlata u trezoru. Naziv "delimična rezerva" je nastao od toga što se samo delić zlata držao u trezoru dok se ostatak pozajmljivao drugima uz kamatu. I sve dok ljudi ne budu hteli da zamene svoje bankarske potvrde za zlato, istovremeno, banke bi imale dovoljno zlata u trezoru da pokriju one koji su to hteli. To im je omogućilo da štampaju novac koji nema ništa sto bi ga podržalo osim papira na kojem se štampa a kojim su mogli da kreditiraju druge uz kamatu, novcem koji zapravo ne postoji. Federalna rezerva je osnovana 1913. i povela je prvi sv.rat to je bio način da se konkurentni bankari udruže u kartel koji je mogao da stvori ogromne količine novca ni iz čega i njime kreditira države u ratu, i onda da prikupi neverovatno veliku kamatu od ovih zemalja, koje su bile dužne ovoj privatnoj korporaciji posle rata. Federalna rezerva može da štampa novac u odnosu 9:1 a ne samo 2:1 to znači da mogu da pozajme 90% novca i da tvrde da im je depozit netaknut. potom se taj novac pozajmljuje drugim bankama koje opet pozajmljuju 90% i tako u nedogled, kroz frakcioni sistem se 100 dolara može pretvoriti u 100 hiljada dolara, ni iz čega. Rezultat ovoga je zabluda o vrednosti američkog dolara, Kada "Federalci" štampaju još novčanica to povećava vrednost u rezervi što umanjuje vrednost novčanica u opticaju i smanjuje kupovnu moć građana. uobičajeni trik koji se koristi za balansiranje devalvacije izazvane frakcionim sistemom bankarstva, je upotreba inflacije. Bankari kažu:"Nije opala kupovna vrednost novca već je samo potrebno više novca da bi se kupile iste stvari, nego pre". A to je ustvari drugačiji način da se kaže ista stvar. Trik je da se novac shvati kao roba kojom se trguje pa kada države kupuju energiju ili naftu preko određene valute cena nafte se prebacuje u vrdnost novca kojom je plaćena. Ovakava transakcija dodaje vrednost američkom dolaru pa ova zabluda smanjuje očiglednost opadanja kupovne moći kroz praksu frakcionih rezervi. 6 godina kasnije dolazi do Velike Krize 1929. Federalna rezerva je povećala svoje zalihe novca za 60% više od tadašnjih rezervi Što je delom doprinelo propadnju berze. Pošto su industrije, kompanije i posedi potpuno izgubili vrednost, bankari su kupili većinu američkih koledža, novina i industrija po smešnim cenama. Ne zaboravite da su mogli da ištampaju novac ni iz čega da plate to što su kupili, dok su ostali bili izbezumljeni. Slične korumpirane prakse su se koristile i u prošlosti čak i pri donošenju anti-monopolskih zakona. Naftni tajkun Džon D.Rokafeler iz "Standard Oil"-a je nekoliko godina izvozio naftu upola cene smanjujući sopstvene troškove kao rezultat, uspeo je da uništi sve konkurente Pošto je nemilosrdno uklonio svu konkurenciju podigao je cenu nafte 4 puta u odnosu na cenu pre njegovog ulaska u biznis. To je dovelo do korporacijskog porobljavanja američkih građana što je revoltiralo građane, pa su zahtevali od kongresa da donese anti-monopolski zakon. Dve godine kasnije, Rokafeler, J.P.Morgan, i drugi međunarodni bankari su kreirali privatnu Federalnu Rezervu pod maskom federalne banke koja koristi najdestruktivniju frakcionu politiku današnjice. Amerika potpuno zavisi od trgovine naftom u dolarima da bi održala protok svoje valute, stvorene politikom frakcionih rezervi još od 80-ih. Zato ako bi zemlje kao što su Irak, Iran ili Koreja ili sve tri zajedno, odlučile da zamene Dolar Eurom u trgovini naftom, to bi bilo katastrofalno za sistem frakcionih rezervi.